Hraniteljstvo kao oblik odgajanja dece, koja su iz nekog razloga, pod nadzorom socijalnih službi, morala da napuste biološke roditelje i svoj dom, postaje sve razvijenije u celoj zemlji, pa i na teritoriji opštine Doljevac, što potvrdjuju i brojke. Naime, u ovom trenutku u našoj opštini ima 29 hraniteljskih porodica, koje brinu o ukupno 55 dece, što je višestruko povećanje u odnosu na raniji period. Primera radi, pre šest godina, na našoj teritoriji bilo je svega 8 hranitelja i 13 dece koja su odgajana na taj način. Medju tim porodicama ima i dugogodišnjih hranitelja, kroz čiji je dom prošlo mnogo mališana.
Medjutim, donošenje odluke o izmeštanju deteta iz porodičnog doma nije ni jednostavno, ni brzo. Razloga da se to ipak desi ima mnogo, kaže u izjavi za radio Koprijan edukator i savetnik za hraniteljske porodice Sreten Jorgačijević iz Centra za smeštaj i usvojenje iz Niša. – Najčešći razlozi su zanemarivanje i zlostavljanje deteta, alkoholozam nekog od roditelja ili neka druga bolest zavisnosti. Smrt roditelja ili drugih članova porodice takodje može da presudi u korist smeštaja deteta u kod hranitelja. Ima i situacija u kojima roditelji i pored želje da sačuvaju svoje dete u porodičnom domu to ne mogu da urade, zbog teške bolesti. Sve se više i siromaštvo javlja kao razlog zbog kog nije moguće adekvatno brinuti o detetu, a tu se ne misli samo na nedostatak novca, nego na dugoročne posledice koje to može imati za sve ukućane. Dolazi do životnih kriza, porasta tenzije, pojave anksioznosti, osećaja bespomoćnosti. Sve to ljude može da dovede u situaciju da ne mogu da se posvete svojoj deci onako kako bi trebalo. Mnoga od njih u takvim okolnostima bivaju višestruko ugrožena, čak i životno i tada odlučujemo da im dom pronadjemo negde drugde, uglavnom vam mesta odakle su, naročito ukoliko je razlog za napuštanje porodičnog doma zlostavljanje deteta.
S druge strane ni put do sticanja statusa hranitelja nije ni malo lak. –Naravno da postoje različiti motivi da se neka porodica zainteresuje za status hranitelja. Upravo iz tog razloga postoji i detaljna kontrola potencijalnih hranitelja. Sa njima se najpre obavljaju intervjui, vrši procena, sagledavaju njihovi kapaciteti, prolaze obuku. Čak i ukoliko je neka porodica funkcionalna i vodi se humanim motivima, ne znači da može da bude hanitelj i dobro brine o deci koja nisu njihova biološka deca. Zato je to više od običnog roditeljstva, mi kažemo roditeljstvo plus, dodaje naš sagovornik.
Jorgačijević takodje smatra da oština Doljevac ima kapaciteta da još više razvija hraniteljstvo, kao oblik brige o detetu, ali ističe da mnoge porodice koje bi mogle biti hraniteljske nisu dovoljno informisane o tome. Takodje, primetno je da je po selima doljevačke opštine broj hranitelja veoma neujednačen, pa je tako recimo u Malošištu, jednom od najvećih sela u opštini, trenutno samo jedna porodica udomila dete, a još jedna spremna da, kada se ukaže potreba, to učini. Neka druga, mnogo manja sela imaju i po deset hranitelja.
J.Kozomara
