Druga faza istraživanja tvrdjave Koprijan, na obroncima planine Seličevice, zdanja iz druge polovine 14.veka, uveliko traje. Arheolozi Arheološkog instituta iz Beograda, koji rukovode ovim projektom, rade na arheološkim iskopavanjima najznačajnijeg istorijskog lokaliteta ne samo u opštini Doljevac, nego u ovom delu zemlje, već neko vreme, kako bismo dobili neophodne podatke za obnovu utvrdjenja, ali i odgovore na mnoga druga pitanja u vezi ovog zdanja. Jedno od njih je i da li je utvrdjenje mnogo starije no što trenutni podaci govore.
–Ove godine smo istraživanjima došli do onog najmladjeg dela tvrdjave na centralnom delu Gornjeg grada, do vremena kada je ono najverovatnije poslednji put i stradalo, o čemu nam govore i tragovi požara. Ono što mogu reći da je bilo više obnova, ali je jedna nastala upravo u periodu s početka 15.veka. Našli smo dosta životinjskih kostiju, ulomaka grnčarije, strelica za luk i samostrel. Iskopana je i cisterna za vodu. Sve to govori da su na ovom prostoru vodjene žestoke borbe za odbranu od Turaka i očuvanje despotovine, kaže nam arheolog Uglješa Vojvodić. Takodje, u jugoistočnom uglu, u sloju nasipa koji je napravljen prilikom nivelisanja prostora i ravnanja platoa, odnosno tog najmladjeg sloja, otkriven je dinar Kneza Lazara, što je indicija da je utvrdjenje obnovljeno u drugoj polovni 14. ili početkom 15.veka, uzimajući u obzir i onaj natpis otkriven na Niškoj tvrdjavi, što se uklapa upravo u taj period i potvrdjuje tu tezu. Ono što još mogu reći je da ima indicija da postoji neki stariji horizont na celom prostoru utvrdjenja, na nižim kotama, što pokazuje da postoji neka starija faza za koju ne možemo sada da utvrdimo iz kog je vremena, ali bi dalja istraživanja to trebalo da pokažu.
Nakon što arheolozi završe iskopavanja dela zidina, na scenu stupaju stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, koji rukovode projektom restauracije i konzervacije, a tako će biti i ovoga puta.
Sa istraživanjima će biti nastavljeno i u narednom periodu, a u celokupan proces uključeni su, pored Arheološkog instituta iz Beograda i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša, Istorijski institut i Vizantološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti, Narodni muzej u Nišu, ovdašnja lokalna samouprava, kao i Ministarstvo kulture, kaže nam rukovodilac projekat dr Vesna Bikić, naučni saradnik sa Arheološkog instituta, a projekat je planiran po fazama. Institut je napravio petogodišnji plan i kako kaže naša sagovornica, nadaju se da će u saradnji sa pomenutim institucijama uspeti u nastojanju da najveći deo Gornjeg grada istraže, obnove i otvore za posetioce.
Na lokalitetu trenutno rade i Dušan Kojić iz Muzeja Gradiška, koji je na usavršavanju i studentkinja Anastasija Stojanović iz Lebana, kao i studenti istorije iz našeg kraja i nekoliko meštana.
Kako Vojvodić ističe Koprijan tvrdjava već privlači pažnju javnosti, te su ih tokom rada posećivali turisti iz zemlje i inostranstva.-Ovo je jedno veliko blago ovog kraja i trebalo bi posvetiti više pažnje njegovom očuvanju. Kao lokalitet koji privlači turiste to je veliki potencijal, a mogu reći da kod mnogih ljudi, lokalaca iz Malošišta i Klisure već postoji svest o tome, kaže Vojvodić.
Da se istorija uči i na terenu, a ne samo iz knjiga, potvrdjuju i pojedini djaci, studenti i profesori. Naime, nedavno su Koprijan posetili i maturanti niške Gimnazije “Bora Stanković”, s profesorom istorije Srdjanom Veselinovićem, kao i članovi Kluba studenata istorije sa Filozofskog fakulteta u Nišu. Svi oni su neposredno na terenu od stručnjaka iz ove oblasti mogli da dobiju odgovore na pitanja koja su imali o lokalitetu, a naučnici se nadaju da će to biti ustaljena praksa i narednih godina.
Da je Koprijan interesantan ovdašnjem stanovništvu, djacima, turistima, ali i strancima potvrdjuju nam i posetioci koje smo danas tamo zatekli. Miodrag i Siniša Pejčić rodom iz Malošišta, na Koprijan su došli sa suprugama. Miodrag sa Deborom, Amerikankom, sa kojom živi u Vašingtonu, a Siniša sa suprugom Noudžin, Filipinkom, sa kojom živi u Londonu.
Miodrag kaže da je bio prijatno iznenadjen kada je prošle godine video da se rade istraživanja na Koprijanu.-Stvarno je prelepo. Svake godine se vraćamo ovde, kad dodjemo iz Amerike. Pogled s Koprijana je izvanredan. Mi inače, idemo pešačkom stazom iz Malošišta, ali bi bilo lepo kada bi se ta staza bolje uredila. I njegova supruga Debora oduševljena je ovim našim blagom. – Izgleda vrlo lepo, baš me zanima da li će naći neki još stariji deo grada, kao što se priča. Mi smo obišli mnoga slična mesta u svetu i mogu reći da od mnogo manje značajnih lokaliteta se u nekim drugim zemljama naprave prave atrakcije, a ovo što ovde vidimo mnogo je lepše od toga.
Sličnog je mišljenja i Siniša. –Odlično je što su radovi konačno počeli. U Londonu gde živim od ovoga bi napravili atrakciju. Mi malo kasnimo u tom smislu, to moram reći, ali sve što se uradi je dobro. To potvrdjuje i njegova supruga Noudžin Pejčić.
Podsetimo, tvrdjava Koprijan je više puta, od izgradnje 1372.godine, menjala vlasnike, a 1451. su je Turci trajno osvojili i od tada nije obnavljana, niti se u njoj odvijao život, jer je bila u dubini turske teritorije. Podno Koprijana su 1933. nadjeni ostaci crkve u moravskom stilu. Pretpostavlja se da je u pitanju crkva Sv. Djordja, koja se prvi put spominje 1498. godine u jednom popisu, kažu naučnici.
Ovaj prostor predstavlja izuzetno blago ovog kraja, ujedno veliki turistički potencijal. Ipak, da bi se taj potencijal iskoristio potrebno je angažovanje mnogih subjekata u čijoj je nadležnosti ovaj prostor. Trebalo bi bolje urediti prilazne puteve i staze, obnoviti dotrajali mobilijar, popraviti rasvetu, ali i bolje čuvati ono što već postoji. Kako nam je rečeno u JKP Doljevac, narednih dana njihovi radnici trebalo bi da očiste uraslu stazu do Koprijana, kako bi prilaz utvrdjenju bio pristupačniji.Ujedno, trebalo bi razmišljati i o daljim ulaganjima, poput postavljanja LED rasvete, te bi ovaj prostor, vidljiv i sa auto-puta, još više privukao pažnju turista i ovaj prostor učio još lepšim i nestvarnijim.
Ujedno, svako od izletnika trebao bi, da prilikom posete ovom istorijskom blagu, vodi računa o svom ponašanju. Smeće, grafiti po zidovima, pravljenje logorskih vatri, uništavanje odmorišta, stolova i klupa, svakako ne doprinose očuvanju mesta koje vekovima već svedoči o našoj istoriji i životu ljudi na ovim prostorima iz davnih vremena.
J.Kozomara
