Tokom XVI i XVII veka stranim putnicima padalo je u oči da su južni delovi Srbije, Toplica i Kosovo polјe, bili bolјe obrađeni i naselјeni nego oni na severu ili predeo uz Carigradski drum do Niša. Zemlјa je obrađivana primitivno.
Od polјoprivrednih kultura najviše su gajene žitarice: pšenica, suražica, ječam, raž, proso, grahorica, pir, helјda, a i pirinač. Od sredine XVII veka gajen je kukuruz.
Poznato je da se kod nas pirinač uzgajao u dolini Nišave u XVI veku, ali nije se znalo da se uzgajao i na Toplici. Dokument koji je naučnoj javnosti predstavila dr Dragana Amedoski upravo govori o tome.
Stanovnici sela iz okoline Toplice koji su bili angražovani na pirinčanim polјima, predstavlјali su kategoriju stanovništva sa posebnim statusom, takozvane čeltukčije. Raja koja je jednom bila upisana u popise kao čeltukčijska raja, više nije mogla da menja svoj status, koji je bio nasledni, da bi se osigurala proizvodnja pirinča.
Po svemu sudeći proizvodnja pirinča na čitavom Balkanskom poluostrvu u vezi je sa osmanskim osvajanjem. Pirinač je predstavlјao jednu od osnovnih tradicionalnih namirnica u ishrani Turaka. Specifični uslovi koje je zahtevalo gajenje pirinča nisu dozvolјavali obimniju proizvodnju ove bilјne kulture na prostoru Srbije, pa je uspešno gajen na svega nekoliko lokacija.
Dr Marija Koprivica je istražujući turska dokumenta iz tog doba potvrdila da su pirinač u niškom kraju gajili stanovnici sela Jelašnica, Banja, Banja Kutina, Brzi Brod, kao i stanovnici grada Niša.
O načinu kako se uzgajao pirinač u dolini Toplice nemamo podatke, ali je proizvodnja u osnovi bila identična u svim delovima Carstva. Pre svega, zemlјište je moralo biti plodno i ravno, a reka plitka i mirna, ali ne previše velika da se ne bi izlivala i plavila polјa.
Kako je pirinač gajen na alovijalnim zemlјištima oko mirnijeg toka reke Toplice iz kojeg se sistemom kanala mogla odvoditi voda i koristiti za navodnjavanje upućuje nas na činjenicu da je najverovatnije pirinač uzgajan u Donjoj Toplici tj. plodnom Dobriču i nešto određenije na obalama Toplice pored Žitorađe, između Volјčinca i Jasenice i Badnjevca i Šarlinca. Sa ovom tvrdnjom slažu se poznavaoci istorije i kvaliteta zemlјišta u ovom delu Topličkog kraja. Napominjemo da je zemlјište u delovima atara ovih sela i danas pogodno za raznoliku bilјnu proizvodnju, a najviše se koristi za proizvodnju paprike u plastenicima i u letnjim baštama.
Marija Koprivica, navodi da su u blizini sela Kurvin grad, postojale dve vodenice koje su mlele samo pirinač. To su jedine vodenice za pirinač u niškom kraju, pa je verovatno u njima mleven i pirinač proizveden na polјima u dolini Toplice i pored mesta koja smo naveli.
Dokument čiju fotokopiju prilažemo, čuva se u Arhivskoj seriji Muhime defteri, u Arhivu Predsedništva vlade u Istamblu. Muhime defteri predstavlјaju registar naredbi koje je Porta izdavala prilikom svojih zasedanja. Akt je sastavlјen 12. maja 1572. godine i upućen je kadiji Prokuplјa.
U istom se navodi da je iz „ruke“ jednog od kruševačkih zaima, po imenu Mustafa, stigla časna zapovest u kojoj se kaže da je potrebno ponovo obnoviti (uništenu) branu pirinčane reke Toplice, jedne od niških reka, zbog koje se (ta oblast) ne obrađuje, što nanosi štetu padišahovskoj imovini. Zato su stanovnici sela doneli hrastovinu i grade, a po niškom kadiluku su kuplјeni radnici i građa. Naređeno je da se pomenuta brana pod nadzorom pomenutog zaima na svaki mogući način popravi i da se ponovo završi.
Brane su bile napravlјene uglavnom od drveta i vrlo podložne oštećenjima naročito tokom zimskog perioda. Kada bi voda nadošla, usled bujica i poplava, one su se kvarile, a kanali urušavali. U tim slučajevima se popravka nametala kao neodložna.
Nepovolјni klimatski uslovi ili nedovolјna ispitanost proizvodnje, ali i kriza Osmanskog carstva, doveli su do toga da se od sredine XVII veka potpuno prestalo sa proizvodnjom pirinča u Srbiji. Uz to treba napomenuti da je sredinom XVII veka počeo da se proizvodi kukuruz. Ova nova bilјna kultura preneta iz Amerike, mnogo je bolјe uspevala od pirinča u uslovima umereno-kontinentalne klime.
Ljubiša Milošević, novinar i publicista
