U ovom periodu godine, nakon žetve pšenice, velika većina ratara spaljuje žetvene ostatke, iako nadležni godinama upozoravaju da je to zakonom zabranjeno, jer je opasno i po ljude i okolinu. Ipak, gotovo svake godine svedoci smo da od ove loše prakse mnogi, uprkos strogoj kaznenoj politici, ne odustaju.
Sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju, dim koji nastaje spalјivanjem može da iznenada ili trajno prekrije saobraćajnice i posredno izazove udese sa lјudskim žrtvama i velikom materijalnom štetom.
Pored toga, kako naglašavaju iz Poljoprivredno-stručne službe (PSS) iz Niša spalјivanje žetvenih ostataka nema nijednu korisnu osobinu. Naime, visoke temperature, koje vatra prouzrokuje ubijaju korisne mikroorganizme, što smanjuje prinos budućih useva, uništava celokupan azot, koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem, ali i smanjuje sadržaj humusa u zemlјištu, a za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno je 100 godina.
Spalјivanje strnjišta nanosi štete i životnoj sredini jer dim i štetni gasovi zagađuju atmosferu, promene u sastavu tla remete biološku ravnotežu i time ugrožavaju agroekosistem, vatra uništava staništa ptica i životinja, a palјenja u blizini nacionalnih parkova i rezervata prirode uvek mogu da dovedu do požara sa katastrofalnim posledicama u ovim zaštićenim oblastima.
Inače, spalјivanje žetvenih ostataka je zakonom zabranjeno i kažnjivo po više osnova, te se karakteriše kao krivično delo izazivanja opšte opasnosti. Takodje, vlasnik polјoprivrednog gazdinstava gubi pravo na podsticajna sredstva u polјoprivredi na period od dve godine, za fizička lica predviđena je kazna od 100.000 dinara, a za pravna lica predviđena je kazna od 300.000 do milion dinara. Izazivač požara takodje je dužan da nadoknadi troškove intervencije vatrogasaca.
Iz PSS preporučuju ratarima da što pre nakon žetve zaoru strnjište na dubinu od 10 do 15 cm, zavisno od tipa i vlažnosti zemlјišta i količine žetvenih ostataka. Takodje se preporučuje da se sa zaoravanjem doda i stajnjak, kao i azot u količini od 20 do 50 kg/ha, što obezbeđuje nesmetano razlaganje bilјnih ostataka čija je masa kod ozime pšenice 3-7 t/ha. Posle oranja brazdu treba zatvoriti upotrebom valјka, drlјače ili setvospremača, da bi se zemlјište izravnalo i time umanjio gubitak vlage, savetuju poljoprivredni stručnjaci.
J.K.
