Cena drva za ogrev u celoj Srbiji kreće se i do neverovatnih 70 evra po kubnom metru računajući i prevoz, a trgovci ne pamte da je za istim ikada vladala veća tražnja u ovo doba godine. Poredjenja radi, maja 2021. kubik hrastovine i bukovine prodavao se za 40 do 45 evra, u oktobru je izgurao na 50 do 55 i u tom rasponu se držao donedavno kada je došlo do novog poskupljenja.
U našem kraju cena je donekle povoljnija u odnosu na neke druge delove zemlje, ali ipak kudikamo veća u odnosu na prošlogodišnju. Kako smo saznali, kubik ogrevnog drveta kreće se izmedju 6 500 i 7 000 dinara, a trgovci napominju da i ta cena može, u narednom periodu, biti korigovana. Prodavci rast cena pravdaju rastom svega i svačega, pre svega energenata, što ima smisla, ali razloge nalaze i u manjku ljudi koji se bave ovim poslom, mada se ne može reći da je takva situacija samo od ove godine. Slični problemi sa radnom snagom postojali su i ranije, pa cene nisu bile ovako enormne.
Razloge nezapamćenog interesovanja da se još u proleće obezbedi ogrev je, smatraju upućeni, pre svega strah od novog poskupljenja kod kupaca, takozvani psihološki efekat, kao i strah od energetske krize zbog rata u Ukrajini, što mnogi „drvari“ koriste da podignu cene.
Generalno problem u celoj Srbiji je i nelegalna seča šuma, koja je naročito učestala na jugu Srbije, posebno na administrativnoj liniji sa Kosovom. Godinama unazad nije bila iznenadjujuća ni bespravna seča na teritoriji naše opštine, pa su tako “drvari“ prodavali nelegalno isečena drva i iz držanih šuma i iz onih u privatnom vlasništvu i tako sticali veliku korist. Obližnja planina Seličevica strada svake godine tokom leta, a najintenzivnija kradja je u ataru sela Malošišta.
Inače, prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije ilegalna seča i krađa šuma najčešće je krivično delo protiv životne sredine u poslednjih 10 godina. Najviše se seče, kako kažu, u privatnim šumama koje niko ne čuva, ali se krađe dešavaju i u državnim šumama, ponekad i uz umešanost šumara.
Krade se i usred bela dana, ali i noću, pod baterijskim lampama, a nadležni strahuju da bi zbog celokupne situacije u ovoj oblasti, moglo doći do intenziviranja bespravne seče.
Dodajmo i to da su pored ogrevnog drveta i cene peleta u odnosu na prošlu godinu “otišle u nebo”. Trenutno se ovaj energent prodaje po ceni od 33 000 do 35 000 dinara po toni, dok je prošle godine bio izmedju 180 i 200 evra. I dok Srbijašume, koja prodaje sirovinu i proizvodjači peleta, kao po običaju, prebacuju odgovornost jedni na druge, cene rastu li rastu. Sve to rezultiralo je i intervencijom Vlade Srbije koja je privremeno zabranila izvoz određenih drvnih sortimenata koji se koriste za proizvodnju čvrstih goriva na bazi biomase.
Trend poskupljenja prati i cena uglja. Za oko 20 odsto povećane su cene ovog energenta u odnosu na prošlu godinu, pa tako sada domaći niskokalorični „KOVIN“ košta 13 800 po toni, dok dve vrste uvoznog visokokaloričnog uglja „DJURDJEVIK“ koji se uvozi iz Bosne košta 22 700 dinara, a „PLJEVLJA“ 17 500. Kako kažu na stovarištima i dalje postoje problemi u nabavci domaćeg ulja, u Kolubari zato što se sva proizvodnja plasira termoelektranama, a u rudniku Soko zbog nedavne tragedije.
I na kraju dodjosmo i do grejanja na struju. E, tu se tek ne zna šta nas očekuje na zimu, s obzirom na to da se u javnosti uveliko spekuliše o novoj ceni struje, neki bi možda i rekli ispituje reakcija javnosti najavama poskupljenja.
Bilo kako bilo, jedno je sigurno, a to je da će nam grejanje sledeće sezone „izaći na nos“.
J.Kozomara
