Prilikom nedavnih poplava i kišnih padavina , došlo je do pojave klizišta u naselju Malošište , a porodice čije su kuće ugrožene su morale da se isele privremeno. Trenutno su na klizištu angažovane stručne ekipe koje vrše merenja i prema informacijama koje smo dobili od predsednika opštine Doljevac Gorana Ljubića prvi rezultati pokazuju se klizište trenutno miruje. On kaže da je opština Doljevac ugroženim porodicama za sada pomogla u vidu plaćanja zakupa stanova, ali će i dalje pomagati pri adaptaciji ili izgradnji kuća za ugrožene. Inače kako Ljubić kaže dodatni problem predstavlja i administracija odnosno pravno imovinski odnosi.
Na teritoriji Srbije registrovano je više od 18.000 pojedinačnih klizišta, a procenjuje se da ih ima duplo više. Uprkos činjenici da je trećina zemlje pod rizikom i da se posle svake poplave aktiviraju nova “žarišta”, katastar klizišta i dalje ne postoji. Bez njega i prostornih planova gradova i opština, odnosno bez postojanja jasne slike o tome da li je to zemljište sklono kretanju, lokalne samouprave izdaju dozvole za gradnju. U periodu od 2014. do danas, bilo po osnovu Zakona o otklanjanju posledica poplava, bilo po Zakonu o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, Vlada Srbije je posredstvom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima sanirala 44 klizišta koja su lokalne samouprave kandidovale za sanaciju i za koja su uradile i dostavile projektno–tehničku dokumentaciju. Ipak, u Kancelariji napominju da država nema pravni osnov da pomogne građanima čiji su objekti zbog klizišta oštećeni ili srušeni pre 2014. godine. Sanacija klizišta je veoma skupa, i u najvećem broju slučajeva nije dovoljno sanirati samo objekte, već treba sanirati i teren zahvaćen klizanjem tla. Zato je jednostavnije i ekonomičnije izgraditi novu kuću na stabilnom terenu. Svako klizište je poseban problem, pa tako i cena sanacije varira.
– Na primer, za klizište od 20 do 50 hektara, samo za projektnu dokumentaciju potrebno je izdvojiti od dva i po miliona do tri i po milona dinara, dok je cena sanacionih radova i deset puta veća – objašnjava Dobrica Damnjanović iz Geološkog zavoda Srbije.
Problem je i to što lokalne samouprave nemaju stručne ljude da procene da li je neko zemljište na kliznom terenu. Tako se olako izdaju dozvole za gradnju i ozakonjenje objekte, ističe Damnjanović i napominje da je zbog toga potrebno obavezati sve opštine, pogotovo one na čijim teritorijama je moguća pojava geoloških hazarda, da urade prostorne i urbanističke planove na bazi relevantnih inženjersko-geoloških podataka. Važno je i ubediti stanovništvo da mu je potrebno stručno mišljenje za izgradnju stambenih i svih drugih objekata, i to definisati i zakonskom procedurom- zaključuje Dobrica Damnjanović.
M.Jovanović
