S komplikovanjem epidemije korona virusa kod nas i u svetu, sve je aktuelnija i priča o ekonomskim posledicama koje ova zdravstvena situacija neminovno donosi sa sobom, tako da je pored brige za zdravlje u doba korone velika strepnja i očuvanje radnog mesta, a strah od gubitka posla i u svetu i kod nas, jednak strahu od ove nove bolesti. I kod nas ekonomisti upozoravaju da najjači udar na ekonomiju možemo očekivati na jesen kada više ne bude bilo finansijske pomoći države.
Mi smo istraživali kako trenutno stoje stvari u toj oblasti u našem kraju.
Kako pokazuju podaci NSZ-a krajem prošlog meseca u opštini Doljevac broj nezaposlenih bio je 1 051 ( 422 žene). Krajem maja posao je tražilo 1 014 ljudi (411 žena). Neposredno pre izbijanja epidemije covida19 na evidenciji NSZ na kraju februara, osoba bez posla je bilo 973 (381 žena). Poredjenja radi tokom marta 982 naših stanovnika (383 žena) nije imalo posao. Razlika je 78 ljudi od kraja februara do kraja juna, nažalost u korist nezaposlenih.
U opštini Žitoradja 2 075 ljudi aktivno je tražilo posao tokom februara meseca, od toga 1 016 žena, pokazuju mesečni bilteni Nacionalne službe za zapošljavanje. Krajem marta cifre o nezaposlenosti u ovoj susednoj opštini bile su manje-više na istom nivou, 2 108 ljudi na birou za zapošljavanje, a od tog broja 1 036 žena. A onda su usledili meseci izolacije i smanjenog obima posla te je na kaju maja meseca 2 168 (1 078 žena) bilo bez stalnih prihoda, a krajem juna njih 2 208 ( 1 115 žena). Prema zvaničnoj evidenciji ove službe 133 ljudi izgubilo je posao za period od četiri meseca.
Nišavski okrug na kraju prošlog meseca na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje imao je 37 793 lica, od čega 19 890 žena, što je povećanje od oko osamsto lica, s obzirom na to da je mesec pre toga, na kraju maja ove godine posao zvanično tražilo 36 950 osoba ( 18 339 žena). Poredjenja radi u Nišavskom upravnom okrugu na kraju februara bilo je 36 057 nezaposlenih. Znači 1 736 osoba je od kraja februara do kraja juna izgubilo posao.
Na kraju februara meseca, uoči detektovanja prvih slučajeva virusa korone u Srbiji je posao tražilo 516 508 ljudi, a 12 784 je spadalo u kategoriju onih koji su bili zaposleni, ali su dobili otkaz. Poredjenja radi na kraju juna meseca u Srbiji je posao tražilo 525 987 osoba, dok je 13 272 bilo zaposleno, ali se ponovo našlo na spisku nezaposlenih.
Najkritičnije već sada je u turizmu i ugostiteljstvu, ali i u avio kompanijama i kod autobuskih prevoznika. Velike potrese trpe i inostrane kompanije koje posluju u našoj zemlji, a koje zbog pada potražnje za njihovim proizvodima u svetu, smanjuju obim posla, a radnike šalju na plaćena odsustva ili prinudne godišnje odmore, dok onima koji rade na odredjeno vreme ne produžavaju ugovore o radu, nakon što oni stari isteknu. Takvi trendovi beleže se i u opštini Doljevac i okolnim mestima, gde velike kompanije koje se bave proizvodnjom auto delova, zbog smanjenog obima posla ne retko smanjuju i broj zaposlenih.
Nezaposlenost u Srbiji dodatno povećavaju i povratnici iz inostranstva, koji zbog sličnih problema sa kojima se suočavaju sve svetske ekonomije, ostaju bez posla u inostranstvu i vraćaju se kući. Prvi na udaru u zapadnim zemljama, što je donekle i logično su stranci, tako da se više od 400.000 srpskih državljana vratilo u domovinu. Veliki broj njih će se, prema mišljenju ekonomista, u nekom narednom periodu vratiti u zemlje iz kojih su došli, uglavnom u zapadnu Evropu, zbog njihove konstantne potrebe za radnom snagom, s obzirom na nepovoljnu demografsku strukturu domicilnog stanovništva, ali taj proces se neće odvijati odjednom, niti će biti brz. Naši ljudi najbrojniji su, prema nekim procenama u Nemačkoj i Austriji, gde živi i radi oko 750.000 srpskih građana, a u kojima je nezaposlenost poslednjih meseci povećana na više od 10 procenata. Pored toga što će povećati nezaposlenost, kažu upućeni u ove ekonomske tokove, ovi radnici smanjiće i plate pre svega u privatnom sektoru, s obzirom na povećanu ponudu radne snage. Za sada koliko-toliko sigurniji su zaposleni u javnom sektoru jer nema najavljenih smanjenja broja zaposlenih, niti smanjenja zarada.
Tome u prilog svedoči i podatak da je od početka epidemije korona virusa zabeležen i pad zarada. Doduše, zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku ima zaključno sa aprilom mesecom, ali ono što je evidentno je da je na teritoriji opštine Doljevac zabeležen pad prosečne zarade sa 43 693 dinara neto, koliko je prosečni Doljevčanin dobio u martu, na 42 392 koliko je prosečno isplaćeno u aprilu ove godine. U bruto iznosu te cifre se kreću od martovskih 60 072 do aprilskih 58 223 dinara.
Sve to sa sobom vuče i mnoge druge posledice. Višestruko će biti smanjene i doznake iz inostranstva. Procena Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije, kom i mi pripadamo je da će se u ovoj godini doznake smanjiti za čak 28 odsto. Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv po osnovu doznaka u 2019. iznosio je 3,5 milijardi evra. Prema podacima za prva dva meseca za 2020. zabeležen je priliv od 450,9 miliona evra, što je nešto niže u odnosu na isti period 2019. godine kada je iznosio 494,9 miliona evra, što je pad od oko 10 odsto.
Aktuelnih podataka o broju Doljevčana na radu u inostranstvu nema, tim pre jer se najnoviji popis stanovništva očekuje iduće godine, ali gotovo da nema stanovnika našeg kraja koji nema bar nekog od rodbine ili prijatelja, koji je bolji život potražio preko “grane”.
Ono oko čega se svi ekonomisti u Srbiji slažu je da će do pada BDP-a svakako doći, mada se njihove procene poprilično razlikuju, tim pre jer se još uvek ne zna šta nam predstojeća jesen i zima donose i po pitanju korone i po pitanju ekonomskih tokova i kod nas i u svetu.
J.K.
