U ovo doba godine svečano je u mnogim mestima opštine Doljevac, jer se proslavljaju litije, kolektivne slave ili zavetine kako se još nazivaju. Litije, koje se u našem kraju obeležavaju uglavnom u vreme izmedju Vaskrsa i Petrovog posta, praznik su celog sela, a svoje poreklo vuku još iz davnih vremena kada su Srbi imali svoja božanstva. Ta tradicija održala se do danas, mada su se mnogobrojni običaji koji su pratili ove svečanosti, nažalost izgubili, a proslava, kao i kod krsne slave, svela uglavnom na slavski ručak.Ipak, obredna povorka ili prolazak litije kroz naselje je običaj koji se u mnogim doljevačkim selima, održao do danas.
Inače, zavetina ili zavetni dan nekog sela, grada ili varošice bira se tako što se selo zavetuje, odnosno svečano obeća određenom svetitelju da će slaviti njegov dan, dok s druge strane od njega očekuju zaštitu. Tog dana važi apsolutna zabrana rada za sve članove seoske zajednice.
Najveći broj seoskih slava u doljevačkom kraju vezan je za dane posle praznika Trojice ili Duhovi, koji je, s obzirom na to da je u pitanju pokretni praznik koji se vezuje za proslavu Vaskrsa, ove godine obeležen 7.juna. Tog dana svečano je bilo u Perutini, gde su litije ponovo organizovane posle dužeg vremena, s namerom kako kažu meštani da se taj običaj ustali. Litijsku povorku u Perutini predvodio je sveštenik Djordjo Rakić, dok je ovogodišnji domaćin bio učitelj Boris Ilić. Domaćin će sledeće godite biti Goran Stefanović.
Dan kasnije, na Duhovski ponedeljak, litije su obeležene u Knežici. Duhovski ponedeljak je i slava opštine Doljevac. Najveći broj naših sela litije proslavlja prvog četvrtka posle Duhova, što je ove godine 11. juna. Svečano je u čak pet sela, u Pukovcu, Kočanu, Doljevcu, Šainovcu i Klisuri.
Inače, sezonu seoskih slava u našoj opštini otvara Ćurlina na Djurdjevdan 06. maja. Jedno od najvećih sela u opštini Doljevac, Malošište, slavi Sv. Proroka Jeremiju jako poštovanu ličnost u ovom delu zemlje, 14.maja. Letnji Sv. Nikola 22. maja zavetni je dan u Belotincu, Čapljincu, Čečini i Rusni. Litije u u Orljanu su 3.juna, na praznik Sv. cara Konstantina i carice Jelene, a u Mekišu i Šarlincu na Petrovske poklade.
Sastavni deo pojedinih proslava zavetina je i obredna povorka sastavljena od meštana koji sa sveštenikom na čelu nose crkvene krstove u polje. U Doljevcu, na primer, litija ide od Zavetnog krsta u Gornjem Doljevcu do kočanske crkve. Kod krsta se seče i kolač, a svake godine bira se porodica koja će biti “domaćin” slave idućeg proleća. Povorku koja prolazi kroz selo, a pre svega decu, vrlo često domaćice, pored čijih kuća se prolazi, daruju slatkišima.
Slična je situacija i u Kočanu, gde litijska povorka kreće od crkve Sv. Arhangela Gavrila, ide do zapisa i vraća se nazad u crkvu. Litijska povorka organizuje se i u Belotincu, Pukovcu, Perutini, od ove godine i u Knežici. U Malošištu, Čečini, Orljanu, Šainovcu ovaj običaj se ne praktikuje. U pojedinim selima meštani se na dan zavetina okupe kod seoskog zapisa, ali nema ustaljenih običaja koji se vezuju za ovaj dan.
J. Kozomara
Naslovna fotografija: Litijska povorka u Perutini (Foto: B.I.)
