Kupci u Srbiji sve su svesniji činjenice da se njihova prava ne poštuju u dovoljnoj meri, uprkos postojanju propisa koji tu oblast regulišu. Medjutim, bez obzira na to, uvreženo je mišljenje da čak kada bi se i obratili nadležnim inspekcijama, u situacijama kada smatraju da su njihova prava ugrožena, retko ko veruje da će trgovci snositi odgovornost zbog toga. Neizdavanje fiskalnih računa, odbijanje reklamacije, loš kvalitet kupljene robe, ali i manipulisanje cenama proizvoda samo su neki od najčešćih problema sa kojima se kupci u Srbiji svakodnevno suočavaju.
Ovakvih primera ima i na teritoriji opštine Doljevac i bez obzira na to što se radi o pojedinačnim slučajevima, koji su više izuzetak nego pravilo, treba istaći da je to klasično kršenje prava potrošača, što ne bi trebalo da se dešava uopšte.Ima zabeleženih slučajeva da na rafu bude istaknuta jedna cena proizvoda, a na kasi sasvim druga i to po pravilu veća. I dok su ponekad ta odstupanja minimalna, dešavaju se i slučajevi da su u pitanju cifre koje nisu ni malo zanemarljive. Ipak, kolika god da je razlika u svakom slučaju radi se o obmanjivanju potrošača, što je kažnjivo, tako da se svakako postavlja pitanje principijelnosti i odgovornosti takvih trgovaca. Ovakva nedozvoljena praksa može biti izvor značajne zarade, naročito ukoliko se uzme u obzir učestalost ovakvih trgovačkih dovijanja i pokušaja da se, na ne baš pošten način, dodje do još većeg profita.
Doduše do ovakvih situacija koje je doživela većina potrošača bar jednom može doći i zbog toga što se akcijska cena ne skloni čim prođe sniženje ili zbog nenamerne greške, ali trgovca ta obrazloženja, makar i ne bila rezultat namere, ne bi trebalo da opravdavaju, jer pravila su jasna. Kupac u svakom trenutku ima prava da zna koliko košta artikl koji želi da kupi.
U takvoj situaciji kupac može, kažu u Centru za zaštitu potrošača u Nišu, da insistira da plati po onaj ceni koja je bila ispisana na rafu. Cena na kasi je, u principu, ona koja je tačna, ali baš zbog toga što je dužnost trgovaca da na rafu bude istaknuta ispravna cena, naplaćuje se niža za potrošača. Ukoliko kasir sam ne ume da reši situaciju, treba da zatraži da razgovara sa poslovođom. Za ovakvo neslaganje cena odgovornost snosi poslovođa, jer je on zadužen za kontrolu cena i njihovu ispravnost.
Kupac takodje može da se obrati i Tržišnoj inspekciji, prilaganjem računa na kojem se nalazi jedna cena proizvoda i slikanjem rafa na kojem se nalazio kupljeni sporni proizvod i na kojem je zabeležena druga cena. Ovakvo ponašanje trgovaca je kažnjivo, napominju u Centru za zaštitu potrošača i dužnost je Tržišne inspekcije da nakon što im se potrošač obrati i priloži dokaze, izreknu mere protiv nesavesnih trgovaca.
J.Kozomara
