Osnovno obrazovanje u našoj zemlji mnogo godina unazad je obavezno i besplatno, medjutim bez obzira na to i dalje postoje ljudi koji ni osmoletku nisu uspeli da završe, a medju njima ima i onih koji se ne mogu pohvaliti čak ni veštinom čitanja i pisanja, koja se stiče u nižim razredima, što znači da su nepismeni. I dok je donekle logičan podatak da nepismenih ima najviše medju onima koji su i najstariji, zabrinjava da i medju mladjom populacijom ima osoba koje nemaju to osnovno znanje. Takodje, i na ovom primeru nažalost potvrdjuju se razlike koje postoje medju polovima u našoj zemlji, opet na štetu žena, a opština Doljevac ne odudara mnogo od te nacionalne slike.
Naime, od ukupno 16 707 stanovnika naše opštine starijih od deset godina, koliko nas je bilo po poslednjem popisu stanovništva 2011. godine, nepismeno je bilo 4,09 odsto naših žitelja, s tim što je broj nepismenih daleko veći kod žena 7,24 odsto nego kod muškaraca, gde je ta stopa 1,09, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Naime, od ukupno 684 nepismenih, čak 591 je žena, prema 93 muškaraca. Očekivano najveći broj nepismenih je medju najstarijom populacijom, 526 osoba. Opet prednjače žene, jer prema zvaničnim podacima 502 bake ne znaju da čitaju i pišu, a upravo tako izgleda prosečna nepismena osoba u Srbiji. To je žena starija od 70 godina, domaćica, koja živi na selu.
Ali i nešto malo madji od njih imaju istih problema. 60 osoba iz opštine Doljevac starosti izmedju 50 i 64 godine takodje nemaju ovu vrstu znanja. Sa smanjenjem starosne granice, ta cifra drastično opada, ali odredjeni broj nepismenih i dalje postoji medju mladjom populacijom, pa je tako zabeležena 31 nepismena osoba izmedju 35 i 49 godina, kao i 47 nepismenih stanovnika, starosti izmedju 20 i 34 godine. 14 osoba izmedju 15 i 19 godina takodje ne zna osnove čitanja i pisanja, kao i šestoro dece od 10 do 14 godina.
Isto tako, od 15 742 naša stanovnika, koji imaju više od 15 godina, bez školske spreme je 814 osoba. I tu je statistika na strani jačeg pola, jer je u toj neslavnoj grupi 120 muškaraca i daleko više žena 694. Nepotpuno osnovno obrazovanje ima oko 2 500 ljudi, opet više žena 1 747. Do diplome osnovne škole uspelo je da stigne malo više od 4 000 ljudi, ali je tu njihovo školovanje stalo.
U okolnim oštinama situacija je raznolika, ali smo recimo u boljem položaju od Žitoradje, gde je stopa učešća nepismenih u ukupnom stanovništvu 6,06 odsto ili Merošine gde je još veća 6,77, ali u nepovoljnijoj situaciji od proseka Nišavske oblasti gde je ta stopa na nivou od 2,02.
A kada su u pitanju pismeni žitelji našeg kraja, evo kakav je nivo njihovog obrazovanja. Diplomu srednje škole dobilo je ukupno 7 425 ljudi sa naše teritorije, na osnovu čega se zaključuje da najveći broj stanovnika opštine Doljevac, ima srednje obrazovanje, dok je zabeleženo da imamo i oko 800 akademskih gradjana, i to 428 sa diplomom više škole i 351 sa fakultetskim obrazovanjem. I u jednom i u drugom slučaju, nivo obrazovanja ide na ruku muškoj populacji, što s obzirom na seosku sredinu i patrijahalno društvo ne čudi, ali ipak smeta, jer potvrdjuje vekovnu tradiciju, da je jaz medju polovima i dalje veliki.
Broj nepismenih ipak se smanjuje, što se objašnjava većim obuhvatom osnovnog obrazovanja, kao i time što umiru generacije najstarijih građana među kojima je i najviše nepismenih.
Inače, pismenima se smatraju svi građani koji umeju da pročitaju i napišu tekst koji se tiče svakodnevnog života, a ukoliko samo umeju da se potpišu, ne spadaju u kategoriju pismenih. Takodje, u novije vreme pojavio se i termin funkcionalno pismen, što označava osobu koja je sposobna da pročitano razume, kritički posmatra i primeni u svakodnevnom životu i na poslu. Statistici je teže da identifikuje ovaj pokazatelj, ali je mišljenje stručnjaka da je naša funkcionalna pismenost slaba, jer je obrazovni sistem takav da decu tera uglavnom da bubaju i recituju lekcije, a ne da ih razumeju, što su dosadašnji PISA testovi, na kojima se vrši ovakva provera, uglavnom potvrdjivali, mada svetlih izuzetaka i te kako ima.
J.Kozomara
