Proslavljeni doljevački književnik za decu i profesor srpskog jezika i književnosti Vlasta Cenić, bio je deo ekipe novinara za juga zemlje, članova Udruženja novinara Srbije, koji su organizovali posetu Udruženju novinara Srbije na Kosovu i Metohiji. Profesor Cenić, koji se takodje bavi i novinarskim poslom, ali je i ambasador Čitalića, medjuškolskog obrazovno-vaspitnog projekta razvijanja veština čitanja i razumevanja pročitanog, za Radio Koprijan preneo je svoje utiske nakon obilaska našeg naroda koji tamo živi i posete svetinjama i starim srpskim gradovima, kolevkama naše istorije.
Kako naglašava mnogi su sumnjičavo vrteli glavom i smatrali ili ludošću ili velikom hrabrošću, kada je odlučio da ode na Kosovo, a kada se vratio živ i zdrav, svi su bili vrlo radoznali da čuju kako mu je tokom ta tri dana tamo bilo. -Bilo je potresno do suza, ujedno i prelepo posmatrati jesenje pejzaže na Kosmetu, bilo je i mnogo ponosa zato što smo posetili svetinje, naročito Gračanicu, zadužbinu kralja Milutina, mnogo drugih manastira, u Sušici na primer jedan novi manastir, ali i Gazimestan, simbol Kosovske bitke, Prištinu, a naročito carski grad Prizren. Carski gradi sam sanjao i zato želeo da ga vidim i zbog koga sam, pre svega, i otišao na Kosovo. Opčinio je sve nas svojom lepotom. 
Pored svih tih značajnih mesta poseban je kaže utisak ostavio na njega narod koji tamo živi. Živi, trpi, ali se i dalje nada boljem. – Žive teško. A poseban su utisak na nas ostavila deca, jer su i pored svega, vedrih, veselih očiju gledala u nas. Škola u enklavi u Gornjem Orahovcu sa sedamdesetak naše dece, koju smo posetli je bila scena koja se ne zaboravlja, jer ta deca veruju u neko bolje sutra. Upoznao sam se sa njima, priredio im mali književni trenutak, a kao ambasador Čitalića pozvao ih da nam se pridruže. I pravo da vam kažem, jedva čekam da stignu njihovi radovi. A svom tom narodu je jako drago što smo ih posetili, što mislimo na njih. U Gračanici smo takodje imali jedan divan trenutak. Prisustvovali smo krštenju jednog mališana Petra, trećeg deteta u porodici, u kojoj će, kako kažu roditelji biti još dece. Tamo se inače svake godine dodeljuju plaketa i zlatnik “Majka Jugovića” ženi sa najvećim brojem dece. Sve u svemu, s jedne strane mučan je utisak zbog života koji naši ljudi tamo žive, ali nesporno je prisutna i njihova vera u bolje sutra i želja da tako i bude, da opstanu dole, da im se ne saseku koreni. E, to je ono što nas je učinilo ponosnim i ostavilo poseban utisak na sve nas. Dok smo odlazili iz Doma kulture u Gračanici čula se muzika, pesma i igra Nacionalnog ansambla „Venac“ i to je jedna posebna simbolika.
Inače, ekipa novinara iz Aleksinca i Sokobanje, koji su krenuli na ovaj put, a kojima se naš sagovornik rado pridružio, posetili su i mesto gde su avgusta 1998. godine nestali novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić, a obišli su i redakciju KIM radija u Čaglavici, jedinu regionalnu radio stanicu na srpskom jeziku na teritoriji opština Gračanica, Priština, Kosovo Polje, Obilić, Lipljan i Štimlje, kao i tamošnji Medija centar.
J.K.
Foto: Radio Aleksinac
