Sećanja na detinjstvo, utkana u divne stihove, a objavljena u knjizi „Priče sa salaša“ profesorke srpskog jezika i književnosti Danijele Stojanović ovih dana oživljavaju pred publikom i to onom najiskrenijom, dečjom. Knjiga je tek ugledala svetlost dana, a već je krenula na put, put upoznavanja, s namerom da bude dobar drug tokom raspusta onima koji vole pisanu reč i možda se sa nekim sećanjima i poistovete.
Upravo zato su „Priče sa salaša“ Danijele Stojanović uz „Čuvarkuću“ Vlaste Cenića, poklonjene vukovcima doljevačke škole na prijemu organizovanom u njihovu čast u Doljevcu. Pesnici su posetili i darivali i djake nižih razreda u Kočanu i Perutini.
Inače, ove dve knjige objavilo je Kulturno-prosvetno društvo „Trorečje“ iz Kočana, u okviru projekta koji je podržala lokalna samouprava u Doljevcu. Promocija je krenula s početkom najpoznatije i najstarije ovdašnje kulturne manifestacije “Susreta prosvetnih radnika, književnih stvaralaca za decu”, koji se ove godine održavaju po 23.put.
„Priče sa salaša“ su prva knjige profesorke Danijele Stojanović, a nastajale su kako autorka kaže za Radio Koprijan, dugi niz godina. –Priče su udenute u formu pesme i skup su sećanja iz detinjstva. Dominiraju doživljaji i pejzaži Srema i Vojvodine, jer sam poreklom Sremica. Živela sam na salašu pre polaska u školu, te tu ima mnogo uspomena, mnoštvo avanutra, jer bila sam nemirno dete, a knjiga je, zahvaljujući jedom od najvećim mudraca koji su se pojavili na mom životnom i stvaralačkom putu, mom prijatelju i mentoru, kolegi Vlasti Ceniću, ugledala svetlost dana. Da njega nije bilo ne bi bilo ove knjige, jer ja nisam bila dovoljno hrabra za tako nešto. A i kada pored sebe imate njega, takvog jednog prevejanog vuka u igri rečima i stihovima, onda sebe ne vidite kao pesnika, nego nekog ko je možda malo darovitiji od ostalih da iskaže svoje emocije. Ipak, zahvaljujući njemu i divnoj manifestaciji na koju sam ponosna„Susretima prosvetnih radnika, književnih stvaralaca za decu“, izrodila se ova knjiga i danas sam eto u ruke prvi put uzela to moje prvenče i jedinče. Inače, dosta tih pesama je čitano kroz neke naše književne susrete, ali nikada sa idejom da se to uobliči u knjigu. Sada sam presrećna što se to ipak desilo. Svi meni bliski ljudi bili su mi podrška i logistika, znajući da pišem, ali o samom izdavanju knjige nisam pričala i mnogi će biti iznenadjeni, čak i članovi porodice. Prvi utisci su pozitivni, a što je najlepše videla sam ovih dana slatke i šarmantne osmehe na licima dece koja su dobila knjige, tako da je ovo bio pun pogodak.
Pesme su, kaže, nastajale dugi niz godina, a prva od njih, koja je otvorila vrata tom pesničkom nadahnuću i bila početni impuls je bio susret sa jednom devojčicom. –Prva pesma „Ispovest“ je nastala kao odgovor na jednu interaktivnu situaciju sa devojčicom sa Daunovim sindromom koju sam srela u Beogradu na Sajmu knjiga. To je bila jedna izazovna situacija i nekako, nakon sumiranja tih utisaka, nastala je, kao prva, upravo ta pesma, a onda su me povukle neke uspomene i tako je to krenulo.
Ovaj veseli pesnički karavan nastaviće sa svojim aktivnostima i tokom leta, s ciljem razvijanja i negovanja kulture čitanja, a kako profesorka kaže s obzirom na njenu prirodu i veliko dete u maloj ženi nema sumnje da će i u narednim godinama biti puno pesnički izazova, te joj samo možemo poželeti da ova knjiga ne ostane jedinče.
Dodajmo na kraju i to da se završna dešavanja u okviru manifestacije „Susreti prosvetnih radnika književnih stvaralaca za decu“ planiraju za Preobraženje 19.avgusta, kada je i slava KPD „Trorečje“.
J.Kozomara
