Povreda radničkih prava u Srbiji nažalost nije retkost, a najnoviji slučaj koji je predhodnih dana izazvao revolt stanovništva ovog dela zemlje, dolazi iz nemačkog giganta, kompanije „Leoni“ , koja od 2014. godine posluje i u opštini Doljevac, a u fabrici u Malošištu zapošljava oko 1500 ljudi.
Davanje saglasnosti na najnoviji zahtev poslodavca koji podrazumeva da radnici ove kompanije rade kad god to šefovi zahtevaju, noću, prekovremeno, duže od sedam dana u nedelji, uz mogućnost korekcije, tj. oduzimanja dela zarade, kad god poslodavac smatra da treba i koliko smatra da treba, uzbunio je radnike fabrike koja se bavi sklapanjem automobilskih kompomenti, jer, kako veliki broj njih ističe, ne žele da rade pod takvim uslovima.
A da li su ovakvi zahtevi kompanije uopšte po zakonu?
Stručnjaci smatraju da iako na prvi pogled izgleda da je sve u skladu sa odredbama zakona, ipak nije tako. Profesor radnog prava na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović kaže za Insajder da dokument koji je ponuđen radnicima „nikako ne može biti u skladu sa zakonom“ jer radnici ne mogu blanko da pristanu na odredbe za koje se saglasnost može dati samo u konkretnim slučajevima. „Pojedinačno gledano svaka od tih stavki koje su oni naveli jeste moguća po zakonu. Osim ove o uzimanju više od dve trećine zarade zbog naknade štete koja nije zakonska. Međutim, one su zakonite samo kada postoji tačno određeni uslovi u konkretnom slučaju koji poslodavac utvrdi odlukom ili drugim aktom, a na koji zaposleni treba da pristane. Dakle, treba da se da saglasnost za svaku od stavki samo u pojedinačnim i konkretnim slučajevima, a ne blanko za sve ikada što će nastupiti – sutra ili za pet godina“, ističe Reljanović. „Na primer, kada je reč o odredbi o noćnom radu, ako radnik pristane na to da radi noću više od jedne nedelje, to može da znači na kraju da čitave naredne godine radi noćnu. Dalje, stavka koja kaže da poslodavac može naplatiti svoja potraživanja obustavljanjem zarade radnika u visini koji prelazi dve trećine plate, znači da poslodavac može bukvalno da kaže „da je nekoliko radnika na primer napravilo štetu od 100.000 evra i da će njima da se odbija cela plata narednih 18 godina kako bi oni to otplatili, jer su potpisali saglasnost pre recimo pet, šest godina“.
Iako su u kompaniji „Leoni“ za Insajder istakli, da je potpisivanje ove saglasnosti potpuno dobrovoljno i da zaposleni mogu kasnije da taj pristanak povuku, radnici, sa kojima smo razgovarali, smatraju da će nepristajanjem na ove zahteve poslodavca, snositi posledice, kao i da su mnogi od njih izloženi pritiscima da potpišu dokument sa čijom se sadržinom nikako ne slažu.
Bez obzira na sve to, kako saznajemo medju zaposlenima u Leoniju, sa kojima smo kontaktirali, stav većine radnika je ne planiraju da pristanu na uslove koji se od njih traže.
Redakcija
