Na drumskim i železničkim saobraćajnicama na jugu i jugoistoku Srbije tokom ove godine živote je izgubilo dvadesetak osoba, piše list Politika. Crni niz otpočeo je prvih dana februara teškom nesrećom na prelazu bez rampi, odnosno na ukrštanju regionalne drumske saobraćajnice i železničke pruge kod Donjeg Međurova. Voz je naleteo, udario i bukvalno presekao na pola autobus pun putnika u kojem su bili đaci niških srednjih škola i radnici firmi, preduzeća i fabrika u Nišu, koji su krenuli na nastavu ili posao. Osmoro putnika je poginulo, tridesetak teško i lakše povređeno.
Uz nadu da do kraja decembra neće biti težih udesa i nesreća, može se reći da se ova godina, uz sve udese, sudare i stradanja koja su se dogodila u međuvremenu, završava nedavnim tragedijama kod Niša. Onom na auto-putu između Niša i Aleksinca – kada je kamion natovaren drvnom građom u punoj brzini naleteo na kombi koji je stajao u zaustavnoj traci saobraćajne „žile kucavice”. Od 11 ljudi u kombiju – vozača i desetorice radnika – koji su u rano jutro 29. novembra iz Kragujevca krenuli u Leskovac na posao, trojica su izgubila živote, a osmorica zadobila teške povrede. I nedavne, kada je između Niša i Doljevca automobil „be-em-ve” prešao u punoj brzini u levu kolovoznu traku i direktno udario u „ford” u kojem je smrtno stradao vozač, a dva putnika teško povređena, prenosi list Politika.
Analizom ovih i ostalih ovogodišnjih udesa stručnjaci su utvrdili da su se skoro sve teške i tragične nesreće dogodile na ravnim putevima bez krivina i na modernim saobraćajnicama. A uzroci tragedija najčešće su „neoprezna i neprilagođena vožnja uslovima saobraćaja”.
Poslednjih dana čuju se na baš jasna tumačenja „da su na ravnom području i bez krivina moderne saobraćajnice, bar na osnovu teških posledica – prokletstvo”, odnosno „da na tim i takvim delovima puteva dolazi do opuštanja vozača i znatnog pada koncentracije, koja je mnogo veća na putevima gde je konfiguracija zemljišta na područjima kroz koje prolaze drugačija i gde ima krivina, gde nije baš moguće brzo voziti i gde su mnogo oprezniji oni koji su za volanom”.
Ne zna se jedino zašto se (uporno) ćuti o pokazateljima koji govore o tome da je na srpskim putevima mnogo neukih i neiskusnih za učešće u saobraćaju, a pritom i nevaspitanih, da je mnogo kabadahijskog ponašanja, previše nepoštovanja propisa, ograničenja i zabrana? Da je, prosto rečeno, disciplina u saobraćaju poslednja stvar na koju vozači misle.
Izvor: politika.rs
