U Srbiji je trenutno zabranjeno uzgajanje GMO proizvoda, ali će nas otvaranje poglavlja 30 u pregovorima sa EU i članstvo u STO primorati da zakonski dozvolimo promet ovih proizvoda, od čega strahuje veliki deo stručne, domaće javnosti. Međutim, postoji način da država uvođenjem rigoroznih mera zahtevnog sistema registracije, obeležavanja i praćenja GMO proizvoda koji se puštaju u promet, onemogući njihov promet, ali je pitanje da li će to biti uradjeno, iako stručnjaci tvrde da je moguće. Kakve su posledice slobodnog prometa GMO organizama u Srbiji za radio Koprijan govori agroekonomista, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Miladin Ševarlić.
–Poglavlje 30 reguliše obavezu nove članice ili kandidata za članstvo da pre ulaska u EU postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO). STO, napomenuo bih, nije nadležna za proizvodnju, već za poslove prometa roba, usluga i kapitala. A to znači da je osnovna težnja u tom procesu predaja na tacni, bukvalno, našeg tržišta hrane, koje je vredno 5 milijardi dolara, stranim kompanijama koje proizvode GMO, kao i onima koji gaje GMO organizme, medju kojima su najveći proizvodjači Brazil, Argentina i SAD. To je suština problema. Postaćemo trajno zavisna zemlja, jer nećemo biti u mogućnosti da koristimo svoje sadnice i seme, što je osnovni uslov održivosti jedne zemlje i njene samostalnosti. Samo onaj ko je u mogućnosti da gaji sopstveno seme za poljoprivrednu proizvodnju i ima razvijeno stočarstvo, ima nezavisnost u proizvodnji hrane, te je prehrambeno bezbedan. Zamislite šta bi se desilo u slučaju ratova, blokada, sankcija, što smo već iskusili. Ostali bismo bez hrane.
Kako dalje ističe profesor Ševarlić ne postoji nikakva garancija da su GMO proizvodi bezbedni za upotrebu, tj. zdravstveno bezbedni za ljudsku ishranu i to je najbitniji razlog što je njihov protivnik, pored već pomenutog socijalno-ekonomskog razloga. Zagovornici GMO kao jedan od argumenata ističu da nije dokazano da je ova hrana nebezbedna za ljude, medjutim profesor Ševarlić kategorično odbacuje te tvrdnje.
– Kada kupujete novi automobil tražite li dokaz o njegovoj bezbednosti ili vam je dovoljan argument da do sada nije bilo većih problema u njegovom korišćenju? Ako je za auto potreban sertifikat o bezbednosti, zašto ista praksa ne važi i za hranu i lekove? Osim toga, nebezbednost GMO hrane nije samo teorija. Praktična istraživanja dokazala su njihovu štetnost. Naime, studije radjene u mnogim zemljama poput Engleske (još 1996.) i Francuske (prof. Seralini iz 2012.godine), da ne spominjem Rusiju gde je takodje proučavano ovo pitanje, pokazala su da je korišćenje GMO krompira i kukuruza ostavilo značajne posledice na eksperimentalne pacove. Već druga generacija ovih životinja imala je u velikom procentu značajne promene na unutrašnjim organima, treća generacija veliki broj jedinki koje su obolele od kancera, dok je četvrta generacija ima problem sa reprodukcijom. Zamislite onda, šta će biti sa ljudima, kaže naš sagovornik.
Komentarišući informacije koje su se pojavljivale u medijima a tiču se prisustva GMO u uvoznim prehrambenim proizvodima, u slatkišima, zatim u mesu i mesnim preradjevinama uvezenim iz zemalja Latinske Amerike, koje su najveći proizvodjači GMO u svetu, profesor Ševarlić, to ističe kao argument slabe ili nikakve kontrole našeg tržišta hrane, te samim tim smatra da ideja da se zakonom dozvoli promet GMO, a onda propisima toliko zakomplikuje njihov promet, da ga gotovo učini nemogućim, nije najbolja, jer sumnja u mogućnost i želju države da to zaista i uradi.
–Ja prvi ne verujem u tu opciju, naročito ukoliko bi se donošenje tih propisa odložilo za period posle odobravanja prometa GMO. Takve propise treba doneti već sada. Ja se dalje zalažem za to da se sva GMO hrana proglasi nebezbednom za ljudsku upotrebu i smatram da je i Srbiji neophdno jedno sveobuhvatno istraživanje na tu temu, pre bilo kakve legalizacije prometa GMO, što je medjutim skupo. Takav jedan eksperiment koji je u Francuskoj sproveo profesor Erik Seralini, kog sam već pomenuo, u trajanju od dve godine, koštalo je 15 miliona evra, ali je pokazalo pogubno dejstvo GMO na eskperimentalne pacove. Mi smo već imali nekoliko afera sa GMO u uvoznom mesu i mesnim preradjevinama, a što je još gore ti proizvodi su imali oznaku geografskog porekla iz Srbije, iako potiču iz inostranstva. Poznato je medjutim, da područje za koje se tvrdilo da je mesto porekla stoke nema kapacitete da obezbedi toliku proizvodju, što dokazuje da su malverzacije moguće, a da će mogućnost za tako nešto biti još veća ukoliko se promet GMO ozakoni, ističe profesor Ševarić.
On, na kraju našeg razgovora, ističe da rešenje ipak postoji i da GMO ne mora da postane naša realnost, što se mnogi trude da nam prikažu.
–Najpre treba raspisati referendum u Srbiji, kako bi javnost dala svoj sud o tome. Napomenuo bih da je u predhodnom periodu veliki broj opština, njih četiri petine, doneo odluku o zabrani proizvodnje i prometa GMO (prim.autor. opština Doljevac nije bila medju njima), a i ja sam pokušavao više puta u Skupštini Srbije da to pitanje aktuelizujem, što nije naišlo na razumevanje nadležnih. Medjutim, moguće je doneti moratorijum(odlaganje), kojim bi se zabranio promet i proizvodnja GMO na odredjeni period od recimo 10, 20 godina. Taj moratorijum možemo da pravdamo socio-ekonomskim razlozima, ne moramo da ističeno zdravstvene argumente i to onda ne onemogućava naš prijem u EU. Znači moguće je biti članica EU, a da se pritom ne dozvoli promet GMO, zaključuje Miladin Ševarlić.
J. Kozomara
