Nekako nam se uvek čini da je opšte poznato kako se treba ponašati kada se nadjemo na otvorenom za vreme grmljavine. Al,i da li je zaista tako? S druge strane,stalno polazimo od naivne pretpostavke da se baš nama to neće desiti i da je verovatnoća da se nadjemo u takvoj situaciji minimalna. A onda se tragedija ipak desi, kao što je to bio slučaj u sredu uveče u Malošištu.
Zato smo kontaktirali stručnjake iz ove oblasti da nam pojasne kako se treba ponašati kada se nadjemo na otvorenom, a oko nas sevaju munje i gromovi.
Profesorka Zlata Cvetković sa Elektronskog fakulteta u Nišu govori za radio Koprijan.-Rizične situacije uvek treba, naravno ukoliko je moguće, izbeći, ali ako se ipak nadjete na otvorenom za vreme grmljavinskih nepogoda, potrebno je poštovati niz jako značajnih pravila. Pre svega, neophodno je isključiti mobilni telefon i bilo koje druge elektro-uredjaje, ne nositi sa sobom kišobran, koji takodje može biti jako opasan, kao ni orudja za rad, poput motika ili lopata, što vrlo često rade poljoprivrednici u polju, ili u ovom konkretnom slučaju, štapove za pecanje, koje imaju ribolovci. Takodje, nikako se ne treba skrivati ispod drveća. Najbolje je leći na zemlju, dok nepogoda ne prodje. Jer, svakako je bolje pokisnuti nego nastradati, ističe naša sagovornica.
To je bitno iz više razloga, dodaje profeskorka Cvetković. Naime, nikako ne smemo biti, ukoliko se nalazimo na otvorenom, isturena tačka u tom prostoru. Jer, prilikom nastanka ove pojave, u oblacima se stvara velika količina elektriciteta, nastaje jako električno polje, i kada dodje do njegovog proboja, on kreće ka zemlji koja je neutralizator, jer elektricitet pokušava da napusti oblak. Tada jako polje nastaje na šiljcima, a čovek koji stoji na otvorenom je upravo taj šiljak, preko kojeg se strujno polje zatvara, pa postaje kanal kroz koji struja iz oblaka ide ka zemlji. Ta količina energije je ogromna, samim tim vrlo opasna i verovatnoća da čovek preživi je minimalna, mada to, moram napomenuti, zavisi od više fatora, objašnjava dalje profesorka.
Ukoliko neku osobu grom udari direktno ona nema šanse da preživi. Medjutim, udari ne moraju uvek biti direktni, napominje naša sagovornica. Svi smo na nebu mnogo puta videli tzv. razgranate munje, što znači da postoji jedana glavna munja i više manjih u kojima je količina elektriciteta manja. Tako da ukoliko je glavni udar negde drugde, a do čoveka dodje neka manja munja, postoje šanse da osoba preživi, ali će posedice ipak biti velike. Isto tako, može se desiti i situacija da recimo grom udari u drvo u blizini, a da onda čovek strada od raspodele naelektrisanja koji stiže iz zemlje, koja tada postaje provodnik, što je takodje jako opasno, zaključuje prof. Zlata Cvetković sa Elektronskog fakulteta u Nišu.
Goran Tenjović iz ribočuvarske službe Južna Morava 2, kaže takodje za radio Koprijan, da se u ovom kraju ovakve situacije, kada ribolovci stradaju od udara groma, nisu u poslednje vreme dešavale, ali je pre pet godina zabeležen slučaj kada je jedan ribolovac nastradao ispod dalekovoda, a tragediju je opet prouzrokovao karbonski štap za pecanje. On ističe, takodje, da na ovoj vrsti štapova postoji obaveštenje da je elektro provodnik i da se nikako ne sme koristiti za vreme grmaljavina, kao i oko strujnih vodova, već da se mora, u takvim okolnostima, pravilno sklopiti i zapakoviti u adekvatnu futrolu, čime se opasnost otklanja. –Ujedno, apleujem na sve ribolovce d,a za vreme grmljavinskih nepogoda, preduzmu sve mere kako bi se zaštitili i da ova upozorenja nikako ne shvataju olako. Iako, se uvek nosimo mišlju da su šanse da se desi ovakva tragedija minimalne, ipak nije tako, pa nas jedan trenutak nepažnje može koštati života, upozorava Tenjović.
J.K.
