Državna džudo šampionka, reprezentativka Srbije i jedna od najboljih takmičarki u tom sportu u Evropi, članica džudo kluba Kinezis iz Niša, dvadesetčetvorogodišnja Dijana Stanković iz Pukovca odličan je primer nekog ko je velikom borbenošću dokazao da je uspeh zagarantovan svakom ko ne posustaje, čak ni kada je put do zvezda trnovit. Njenih uspeha je toliko da ih je teško nabrojati, ali dovoljno je istaći da je ove godine postala državna šampionka i tako dodala još jedno priznanje svojoj zavidnoj kolekciji medalja i pehara, medju kojima su recimo prvo mesto na Univerzijadi u Rijeci, drugo na Balkanskom šampionatu u Skoplju, kao i treće mesto na Evropskom prvenstvu u Sarajevu. Bila je i član reprezentacije na Olimpijskim igrama mladih u Finskoj 2014. godine gde je zauzela 7 mesto. Takodje, pored svega toga na svakom turniru u zemlji ili inostranstvu, bez obzira na konkurenciju, beleži odlične rezultate.
Dijana džudo trenira sa jednakim žarom već punih petnaest godina. Koliki je njen talenat govori podatak da se posle samo tri meseca vežbanja pojavila na državnom prvenstvu i osvojila treće mesto u svojoj kategoriji. Ostalo je, kako se to obično kaže, istorija. –Kao neko ko se uvek nesmanjenom žestinom borio za svoje ciljeve i u sportu i van njega, nekako je bilo logično da se pronadjem u ovom sportu, te se moj talenat vrlo brzo istakao. Za moje roditelje je džudo bio isuviše grub, smatrali su da on nije za devojčice, ali sam ih ja već nakon prvih osvojenih priznanja demantovala. Ipak, doći do pozicije na kojoj sam sada nije bilo ni malo lako, tim pre jer potičem iz male sredine, pa sam morala da se dokazujem i trudim mnogo više nego drugi. S druge strane to mi je bio i motiv više u dokayivanju da loša startna pozicija ne mora uvek da bude odlučujući faktor za konačan ishod i uspela sam u tome. Oduvek sam bila, a i sada sam borac i na tatamiju i van njega. Takodje, smatram da džudo kao individualni sport u našoj zemlji nema pažnju koju zaslužuje, što nama sportistima svakako ne ide na ruku, ali i pored toga ne dozvoljavamo da nas to sputava na bilo koji način, kaže Dijana za radio Koprijan.
Prve uspehe ostvarila je u džudo klubu Pukovac, koji joj je, kako kaže, bio odlična osnova za sve što je kasnije postigla. –U džudo klubu Pukovac sam stekla preko potrebno osnovno znanje, takmičarske tehnike i osnovne principe ne samo za sport, već i za život uopšte, za šta sam večno zahvalna mom prvom treneru koji na žalost više nije sa nama Miletu Rokviću. To mi je pomoglo da uvek pronadjem način da se izborim sa bilo kojom teškom situacijom i da je prevazidjem. Tu sam naučila ne samo kako se izboriti sa porazima i postati odličan sportista, jer bez stabilne psihe nema vrhunskih rezultata, veći kako pre svega biti dobar čovek. Džudo možda na prvi pogled izgleda kao grub sport, ali fizička snaga je samo jedan njegov aspekt. Ukoliko tokom borbe ne razmišljate o svojim potezima, već se oslanjate samo na snagu, meč možete izgubiti u pet sekundi, bez obzira što ste od početka bili bolji. Tome u prilog govori i moje lično iskustvo. Poslednje dve godine sam u finalima stalno gubila od devojaka koje su duplo slabije od mene i od kojih sam na svim poljima bila bolja. Medjutim, ja sam na te mečeve, upravo iz tih razloga, gledala kao na već dobijene borbe, potcenjivala sam protivnice i gubila. Trebalo mi je vreme da to shvatim i prevazidjem. Snagom volje uspela sam u tome, jer kao svaki veliki borac naučila sam da je poraz deo puta ka uspehu, jer nas uči kako da se, nakon što padnemo, podignemo i nastavimo dalje.
Svoje uspehe, nakon gašenja pukovačkog džudo kluba, nastavila je da niže u Kinezisu iz Niša, čiji je član već duži niz godina.-Zadovoljna sam uslovima za rad u Kinezisu. To je jak klub, sa dobrom organizacijom, sa odličnim trenerima, koji su uvek tu da nam izadju u susret za sve što nam je potrebno, tako da svoje uspehe delom dugujem i njima. Takodje, klub mi je dodelio i stipendiju, tako da, bar za sada, ne moram da brinem i o finansijskom aspektu, ističe naša sagovornica.
Dijanini uspesi su toliki da se ona bez preterivanja može svrstati ne samo u najbolje džudistkinje, već u trenutno najbolje srpske sportistkinje uopšte. A s obzirom na to da je velika i značajna takmičenja očekuju i u narednom periodu, ono najbolje od nje verujemo tek sledi. – Najnoviju medalju i to onu najsjajniju donosim sa Državnog seniorskog prvenstva u Zrenjaninu koje je održano početkom marta. Ponosna sam na ovaj uspeh tim pre što je konkurencija bila veoma jaka, pobedjivala sam izvanredne takmičarke, te mi je osvojena titula tim draža. Inače, takmičim su uglavnom u konkurenciji do 70 kilograma. U finalu mi je protivnica bila devojka iz Temerina, jedna od najboljih i najiskusnijih takmičarki trenutno. Medjutim, ja sam imala jasan cilj pred sobom, a to je zlato i titula državne prvakinje. Na kraju ne samo da sam ostvarila taj cilj, nego sam bila proglašena i najboljom takmičarkom na prvenstvu. Pored ove medalje izdvojila bih odlične pozicije zauzete na medjunarodnim takmičenjima prošle godine, poput vicešampionske titule osvojene na Balkanskom prvenstvu u Skoplju i treće mesto na najznačajnijoj smotri džudista sa starog kontinenta, Evropskom prvenstvu u Sarajevu. Velika je razlika izmedju zadovoljiti se i biti zadovoljan, a nakon svega što sam postigla prethodnih godina mogu reći da sam i te kako zadovoljna.
Nesmanjenim tempom Dijana nastavlja i dalje. Trenutno se sprema za Evropski kup koji će biti održan u Beogradu 2.juna, a značajan turnir imaće i u Sarajevu. Član je reprezentacije gotovo od samog početka svoje karijere, te se nada da će svojim radom i rezultatima ostvariti još jedan svoj san, odlazak na Olimpijske igre.
I to nije sve od Dijane. Ona je i vredan student niškog Pravnog fakulteta, a sa uskladjivanjem sportskih i fakultetskih obaveza kaže nema problema. Od diplomiranja je dele samo dva ispita, te je pored džudoa, njena velika ljubav i advokatura. Posmatrajući njenu borbenost ne sumnjamo da će i u tom poslu biti jedna od najboljih. – Pravo je bila želja mojih roditelja, ali sam vremenom i ja zavolela tu profesiju, tako da u životu imam još jedan cilj, a to je uspešna advokatska karijera. Džudo je oduvek bio moja velika ljubav, i nadam se da ću u tom sportu ostati kao trener ili sudija, kada završim takmičarsku karijeru, ali isto tako želim da i na polju advokature budem podjednako dobra.
Logično, na kraju se nekako, samo po sebi, nametnulo šaljivo pitanje ko bi smeo takvom advokatu da stane na crtu? Dijana na to odgovara, u svom stilu naravno. – Samo oni najbolji i najhrabriji.
J.Kozomara
