Sećanje na ratnu 1999. u Doljevcu

Sirene za vazdušnu opasnost tog 24.marta 1999. godine potvrdile su da su se obistinile sve  naše strepnje. NATO bombardovanje postaje  realnost, a svako od nas, nakon početnog šoka i neverice, pokušava da, koliko je to moguće u nemogućim okolnostima, organizuje svoj život pod kapom  nebeskom koja  svakog trenutka može doneti smrt.

Niko nije bio poštedjen, pa ni stanovništvo i teritorija opštine Doljevac. Stalno  nadletanje NATO aviona i eksplozije u područjima u blizini naše opštine od kojih se zemlja tresla bili su svakodnevica svih nas, a strepnja da smo sledeći na udaru nije nas ni na trenutak napuštala. I tako danima. A onda su te strepnje počele da se ostvaruju.

Šest žrtava i to pet vojnika i policajaca koji su dali živote braneći svoj narod na Kosovu i jedna civilna žrtva rata u Orljanu krvavi su skor tih ratnih dana za doljevački kraj, od pre dvadeset godina.

Poginuli su policajci Dragan Stamenković iz Čečine i  Branislav Menković iz Doljevca, kao i vojnici Dragan Živković iz Pukovca, Jordan Stojanović iz Čapljinca, kao i pripadnik vojske iz Orljana Goran Milošević. U ataru sela Orljana od zalutalog projektila poginula je meštanka tog sela Jagoda Mladenović.

Nisu nas zaobišle ni bombe. Projektili su pogodili  27.maja stovarište  naftne kompanije Beopetrol (sada Lukoil) u Doljevcu.  Doljevački pogon ovog preduzeća  gadjan je 27.maja 1999. godine u 9:45 časova sa četri projektila. Četiri radnika obezbedjenja u tom trenutku nalazila su se u preduzeću i to Dragan Mitić, Nebojša Milošević, Nebojša Veljković i Vidoje Babić.Iako su u trenutku kada je prva bomba, a onda i naredne dve, pala u krug preduzeća na nadzemne rezervoare za gorivo i auto punjač, bili u neposrednoj blizini gadjanih objekata, uz veliku prisebnost i mnogo sreće uspeli su da se spasu i pobegnu ka Šainovcu. I to samo trenutak pre nego što je i poslednja, četvrta bomba pogodila trafo stanicu u krugu preduzeća. Delovi pogodjenih rezervoara, prema njihovom svedočenju, u tim trenucima leteli su na sve strane, a krov jednog od njih završio je u koritu reke Toplice. Gadjanje ovog strateški bitnog objekta iako je pogodio cilj nije u potpunosti postiglo svoj efekat, jer su rezervoari u tom trenutku bili prazni, a gorivo izmešteno na bezbednu lokaciju.

U tom trenutku većina stanovništva u Doljevcu mislila je da je cilj NATO bombardera bila vojna baza koja se nalazi odmah pored ovog pogona, jer se oblak gustog crnog dima, nakon eksplozija širio iz tog pravca.

U istom trenutku ispred mosta na Južnoj Moravi nalazio se autobus pun putnika, medju kojima je zavladala panika, jer se nadletanje aviona i dalje čulo, pa je većina strahovala da bi most možda mogao biti još jedan od ciljeva za gadjanje, što se već dešavalo.  Da situacija bude još traumatičnija, prema svedočenju nekih od putnika, u autobusu se nalazila i žena koja je živela u neposrednoj blizini gadjanih objekata u Doljevcu i koja se, strahujući od razornosti bombi, uplašila za svoju decu koja su u tom trenutku bila u kući. Paniku i strah pokušali su da stišaju oni malo prisebniji, te su svi  putnici napustili autobus i sklonili se u šumarak u blizini. Tek kada je huk aviona utihnuo i postalo jasno da most nije  meta, autobus je nastavio svoj put.

Za to vreme policija i službe za spašavanje krenule su ka Beopetrolu, ali na sreću nije bilo potrebe za intervencijom širih razmera, s obzirom na to da nije bilo povredjenih i poginulih, jedino je trebalo ugasiti požar.

Godišnjica ovog dogadjaja u Opštini Doljevac ni ove godine, kao ni nekoliko godina unazad se ne obeležava organizovano.

Inače, centralna ceremonija organizovana je ove godine u Nišu, a  Danu sećanja na stradale prisustvovaće, prema najavama, kompletan državni vrh, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Program počinje u 20.časova na Trgu Kralja Milana.

J.Kozomara