Inkluzivna škola je škola u kojoj je svako dete dobrodošlo, svaki roditelj uključen i svaki nastavnik vrednovan. Nastavnici su ključni posrednici u procesu izgradnje inkluzivnih škola zato što provode najviše vremena sa učenicima u učionici, jer oni imaju ogroman uticaj na identitet i učenje svojih učenika.
Inkluzivno obrazovanje je neophodan korak u razvoju društva baziranog na ljudskim pravima svih građana. Osnovna funkcija obrazovanja je priprema za život u zajednici. Ako neko počne obrazovanje u uslovima izolacije, u oskudnom, jednoličnom, izdvojenom i ograničenom iskustvenom prostoru, onda je on uskraćen za mogućnost da se ikada ravnopravno uključi u život zajednice kao što i zajednica, u tom slučaju, ostaje uskraćena za iskustvo pružanja podrške onima kojima je to potrebno
Iako je inkluzivna praksa u svetu prisutna u različitim oblicima već više decenija, u Srbiji je inkluzivno obrazovanje zakonom propisano 2009. godine donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovaj zakon kaže da „sva deca imaju pravo na obrazovanje, bez diskriminacije i izdvajanja onih iz marginalizovanih i osetljivih društvenih grupa, kao i onih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom“.
Psiholog ove škole Ivana Nikolić izdvojenog odeljenja u Belotincu kaže da ova škola uveliko prati sve trendove u obrazovanju kako domaće tako i strane. Učenje i usavršavanje deo je svakodnevnog rada nastavničkog kadra.
- Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ pohađa više od 1200 učenika. Oko 6% učenika je ima potrebu da dodatnom obrazovnim podrškom uzrokovanu raznim vrstama poremećaja ili time što potiču iz socijalno nestimulativnih sredina. Jedna od najčešćih prepreka sa kojom se ti učenici suočavaju su teškoće u čitanju i pisanju. Stručnim usavršavanjem zaposlenih u školama se povećava sigurnost u sopstvena znanja i veštine i smanjuje se strah da neće moći da odgovore na zadatke i izazove koje nosi inkluzivno obrazovanje. Deca sa teškoćama u razvoju do 2009. godine nisu mogla da pohađaju redovne škole sa svojim vršnjacima, već su bila prinuđena da idu u specijalne škole. To je promenjeno primenom novog Zakona o osnovama obrazovanja koji svakom detetu, bez obzira na smetnju u razvoju, obezbeđuje pravo na obrazovanje u redovnim školama.
Da bi obrazovni sistem prepoznao i odgovorio na potrebe sve dece, neophodna je velika promena i to pre svega u stavovima i uverenjima, a zatim i u znanjima i veštinama. Ne postoje posebne pedagogije, psihologije, defektologije koje treba isključivo ili posebno da se bave obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, već su profesionalci koji se bave obrazovanjem stručnjaci za obrazovanje sve dece uključujući i decu sa smetnjama u razvoju. Nastavnice sa svojim opštim nastavničkim kompetencijama i drugi profesionalci koji se bave obrazovanjem i učenjem treba da planiraju, realizuju, procenjuju i prate efekte učenja sve dece. Cilj je da deca iz osetljivih grupa na kvalitetan način budu uključena u obrazovno-vaspitni proces i da se postignu najbolji ishodi u učenju svakog pojedinačnog učenika, što je ujedno i glavni pokazatelj efikasnosti jednog obrazovnog sistema. Zato je doljevačkoj školi odobren je projekat „Rastimo zajedno“ koji ima za cilj da unapredi kompetencije nastavnika u inkluzivnom obrazovanju. Nekoliko zaposlenih ove škole će pohađati obuku u Italiji koja je odobrena od strane Erazmus+ programa dodaje psiholog škole u Belotincu Ivana Nikolić.
- Ovaj projekat koji je odobren od strane Erazmus+ programa ima za cilj da unapredi kompetencije nastavnika i stručnih saradnika za rad sa decom koja imaju teškoća u početnom čitanju i pisanju, kompetencija za identifikaciju i procenu učenika sa teškoćama u učenju i pisanje individualizovanih programa za te učenike, modernizaciju nastave upotrebom IKT alata u inkluzivnoj učionici i osnaživanje nastavnika za rad sa decom kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška kroz program obuke u državi koja ima razvijen sistem inkluzivnog obrazovanja. Projekat će modelirati primere najboljih inkluzivnih praksi iz Italije, kao jedne od najrazvijenijih zemalja u oblasti inkluzije u EU. Inkluzivno obrazovanje u Italiji se implementira širom zemlje od 1970-ih godina. To je zemlja s najvećim procentom uključenosti dece s poteškoćama u razvoju u redovno obrazovanje, prema nekim podacima iznosi 99%. Kada govorimo o upotrebi digitalnih alata treba istaći da tehnologija igra ključnu ulogu u inkluzivnom obrazovanju, jer omogućava učenicima sa potrebom za dodatnu podršku da učestvuju u nastavi na način koji najbolje odgovara njihovim sposobnostima i potrebama. Sredstva, aparati i uređaji asistvine tehnologije koji se koriste u inkluzivnom obrazovanju obično su grupisani prema domintanoj vrsti teškoće kojoj su namenjeni. Prema tome postoje asisitivne tehnologije za decu sa telesnim smetnjama, sa senzornim smetnjama, sa teškoćama u komunikaciji i teškoćama u učenju. Naša škola „Vuk Karadžić“ Doljevac mapirala je baš ove potrebe i aplicirali smo za dodelu softverskih alata, pomagala i aparata u okviru projekta “Učimo svi zajedno”. U isti pojekat uključeno je 30 nastavnika iz škole koji aktuelno prolaze obuke. Projekat sprovode Ministarstvo prosvete i UNICEF sa Centrom za interaktivnu pedagogiju uz podršku Evropske unije. Ovo je još jedna u nizu obuka sa temom inkluzije koji pohađaju zaposleni u školi- kaže Ivana Nikolić.
Kvalitetan obrazovni sistem zavisi od onoga što se dešava u samoj školi, učionici i na relaciji nastavnica-učenik. Veliki broj istraživanja pokazuje da kvalitetnog obrazovnog sistema, odnosno škole koja je dobra za svu decu, nema bez visoko kvalitetnog nastavnog osoblja koje može da prepozna i da se nosi sa različitostima, da ih vrednuje u svojim učionicama i u društvu, kao i da prevaziđe diskriminaciju, isključenost i nejednake mogućnosti u obrazovanju. Stavovi, sposobnosti, znanje i motivacija nastavnica da usvoje nove pristupe u obrazovanju dece sa različitim socio-ekonomskim, kulturnim i iskustvenim poreklom postaju ključni da bi se ostvarila stvarna promena prakse, a time i ishodi učenja.
Upravo je će realizacija ovog projekta, prema rečima psihologa škole Ivane Nikolić, doprineti unapređenju inkluzivnog obrazovanja jer su projektom predviđene aktivnosti i usmeravanje nastavnog osoblja na primenu pozitivnih praksi ovog modela obrazovnog sistema.
- Projektom su predviđene aktivnosti obaveštavanja svih nastavnika, stručnih saradnika i članova školskog menadžmenta o njegovom sadržaju, zatim je predviđena selekcija prijavljenih kandidata za učešće u mobilnosti, jezička i kulturološka priprema izabranih kandidata, odlazak u Italiju, pohađanje obuke i obilazak škola. Po povratku planirane su aktivnosti diseminacije, odnosno predstavljanje rezultata obuke stručnim organima škole i svim učesnicima u nastavnom procesu, radionice i interne obuke za zaposlene koje će voditi učesnici mobilnosti, ugradnja sadržaja obuke u školska dokumenta, primena naučenih metoda i alata u nastavi i njihova evaluacija, predstavljanje obuke drugim školama i njen prikaz na sajtu škole, društvenim mrežama i u medijima. Nastavnici će prezentovani usvojenja znanja sa primerima dobre prakse učestvovati na tribinama, gostovati u medijima. Cilj svih tih aktivnosti biće promocija inkluzivnog obrazovanja koje donosi dobrobit svima – učenicima, nastavnicima, školi i sredini. Nastavnici će učešćem u ovom projektu razvijati svoja znanja, kompetencije, usavršavati praksu. Škola će razvijati timski rad i saradnju unutar timova, sarađivati sa drugim školama, lokalnom zajednicom i institucijama. Svi učenici će aktivno i ravnopravno biti uključeni u nastavne i vannastavne aktivnosti, trudićemo se da razvijemo pozitivnu klimu unutar škole, u rad škole uključiti roditelji, a nastava će, nadamo se posle stručnog usavršavanja biti još kvalitetnija jer će primena novih nastavnih strategija i tehnika omogućiti da bude prilagođenija individualnim i raznovrsnim potrebama dece.
Kako psiholog škole Ivana ocenjuje ovo će imati i pozitivan utacaj na svu decu uključenu u obrazovni sistem.
- Valja pomenuti zapažanje o pozitivnom uticaju dece tipičnog razvoja na decu kojima je potrebna podrška, pre svega u razvijanju socijalnih i komunikacionih veština. Takođe, primetan je i pozitivan uticaj društva dece kojima je potrebna pomoć, na decu tipičnog razvoja jer ova deca imaju priliku da razvijaju svoje empatijske kapacitete i toleranciju i osete blagodet činjenice da su nekome pomogli na sopstvenom putu razvoja. U našoj školi se trudimo da ovakve primere afirmišemo, pa je u protekloj školskoj godini za „Naj druga“ izabrana učenica koja svom drugu sa teškoćom svakodnevno pruža pomoć i trudi se da uključi u zajedničke aktivnosti.
Inkluzija nema uspeha bez stručnjaka, koji će uz velika iskustva i znanja pokrenuti točak uključivanja svih pod istim uslovima u školama za sve, ali prema individualnim sposobnostima i različitostima. Ako se nastavnicima pruži mogućnost da se maksimalno razvijaju u polju svoje profesije, ne zanemarujući činjenicu da su i oni ljudi sa svim svojim snagama i ne bez slabosti, postoji šansa da inkluzivno obrazovanje postane naša realnost i da se učini Još jedan korak s obzirom na to da se ne mogu zanemariti svi dosadašnji napori i zaposlenih škole i lokalne zajednice i napravi naredni korak ka stvaranju društvene zajednice u kojoj su svi članovi ravnopravni i prihvaćeni. Upravo je ovo glavni cilj projekta „Rastimo zajedno“ zaključuje psiholog Ivana Nikolić škole u Belotincu.
- Projektom će se unaprediti kompetencije nastavnika za rad sa decom koja imaju poteškoća u savladavanju početnog čitanja i pisanja, kompetencije nastavnika za identifikaciju i procenu učenika sa teškoćama u učenju i pisanju individualizovanih kurikuluma, modernizovati nastava u inkluzivnoj učionici upotrebom IKT alata, obučiti nastavnike da ih koriste i osnažiti ih za rad sa učenicima kojima je potrebna dodatna podrška. Inkluzija je nov način mišljenja i delovanja koji predstavlja uključenost svih osoba u društvo u kojem različitost postaje norma, pre nego izuzetak. Suština je da živimo jedni a drugima, a ne jedni pored drugih.
Da inkluzija u OŠ „Vuk Karadžić“ Doljevac nije samo „mrtvo slovo na papiru“ govori u prilog i činjenica da je tokom rekonstrukcije i adaptacije škola na teritoriji opštine Doljevac vođeno računa o svemu, odnosno većina školskih objekata prilagođeni su učenicima sa poteškoćama u razvoju.
- Tokom rekonstrukcija škola vodilo se računa da objekat bude prilagođen deci sa poteškoćama u razvoju, odnosno deci koja koriste invalidska kolica. Škola je dobila ulaznu rampu, a školski toalet je prilagođen i za učenike sa invaliditetom i dete u svakom trenutku može da pozove ukoliko mu je potrebna pomoć, jer se u toaletu nalazi dugme za alarmiranje pomoćnog osoblja. Naravno govorimo o učenicima koji nemaju ličnog pratioca.
U nastavku razgovora Ivana Nikolić ističe da je usluga Lični pratilac deteta veliki benefit za decu i roditelje i da postoji velika potreba za kontinuiranim pružanjem usluge ličnog pratioca tokom cele školske godine.
Inkluzija nije ideja, inkluzija je životni put koji se prelazi korak po korak, minutu po minutu i osvaja uz saradnju mnogih na tom dugom putu deteta kome je potrebna dodatna podrška. Psiholog škole u Belotincu Ivana Nikolić na kraju dodaje da školu na teritoriji opštine Doljevac pohađa 58 učenika koji se školuju po IOP1 programu i 14 koji nastavu prate po programu IOP2, a ističe da program za talentovanu decu pohađa jedan učenik, odnosno nastava se za njega realizuje po programu IOP3.
- U opštini Doljevac, odnosno OŠ „Vuk Karadžić“ pohađa 58 učenika koji nastavu prate po IOP-u 1 , a 14 đaka po IOP-u 2 i jedan đak, koji nastavu prati po IOP-u 3, odnosno po programu za nadarene đake. U školi u Belotincu se 9 učenika obrazuje po IOP 1 programu, a 4 učenika po IOP 2 programu. Da bude jasnije program IOP1 predstavlja prilagođen program, a IOP2 izmenjen program za decu koja pohađaju redovnu nastavu. Dakle Iop1 je predviđen za decu koja uče u okvirima svog razreda sadržaje i ishode, ali se prilagođava program i način davanja uputstva, metode i tehnike strategije, dok je IOP2 izmenjen program i dete ne mora da uči program za svoj razred nego u skladu sa svojim potrebama, mogućnostima i sposobnostima usvaja znanja iz određenog predmeta, ali ne mora da bude u okvirima razreda u koji pohađa nastavu.
Na kraju možemo zaključiti da tamo gde su edukovani nastavnici za primenu inkluzije, uočeni su bolji odnosi sa vršnjacima.
Savremena škola zahteva novu tipologiju znanja, veština, vrednosti, stavova i nove kompetencije pojedinaca, a upravo ka tome i stremi OŠ „Vuk Karadžić“ Doljevac. Koncepcija škole koja je otvorena za svu decu, nakon ovog usavrašavanja jer škola u Doljevcu nije amater već iskusni učesnik inkluzivnog obrazovanja, imaće još stepenik više u primeni strukture sadržaja vaspitanja i obrazovanja, podsticanju individualnosti i kreativnosti, upoznavanju i ovladavanju novom tehnologijom i afirmaciji celoživotnog obrazovanja.
Generalno, inkluzivno obrazovanje u našoj zemlji postaje realnost i učinjen je pomak u ulaganju kako materijalnih tako i edukativnih u sve škole kako bi se inkluzivno obrazovanje provelo na što kvalitetniji način i kako bi učenici s teškoćama u razvoju uživali svoja prava na obrazovanje kao i sva ostala deca.
Na kraju zaključujemo da inkluzija u obrazovanju je princip koji zastupa i podržava najveće ljudske vrednosti koje proističu iz poštovanja tuđeg prava na sopstveni integritet, kao i etičkih normi u odnosu na druge i drugačije. Obrazovanje čiji je temelj inkluzivnost, kroz generacije, stvara obrazovane, humane i tolerantne ljude, spremne za izgradnju sopstvenog života u svetu različitosti.
Autor: Marija Jovanović
Glavni i odgovorni urednik: Dejan Dinić
