O inkluziji se u poslednje vreme dosta piše, diskutuje, istražuje, razmatra i proverava. Nastojanja društva da uvaži principe i načela inkluzivne zajednice, postaju imperativ savremenih demokratskih načela. Upotreba termina „inkluzija” naročito je postala učestala sa razvojem koncepta „kvalitetnog obrazovanja za sve”. To je posve razumljivo, jer inkluzivno obrazovanje podrazumeva mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti.
Da bismo bolje razumeli ovaj model obrazovanja i razjasnili osnovne pojmove inkluzije, podelu učenika po sposobnosti i ko sve može biti uključen u ovaj vid redovnog obrazovanja pitali smo psihologa Osnovne škole „Vuk Karadžić“ Doljevac izdvojenog odeljenja u Malošištu Danijelu Ibrahim, jer je ova škola pravi svetli primer inkluzivnog obrazovanja u našoj opštini.
Psiholog ove škole Danijela Ibrahim kaže da inkluzivno obrazovanje predstavlja pristup obrazovanju koji se zasniva na ideji da svi učenici, bez obzira na svoje sposobnosti, potrebe i okolnosti, treba da učestvuju u zajedničkom obrazovnom okruženju.
Nešto šire značenje i možda prihvatlјivije je da je inkluzija proces rešavanja i reagovanja na raznovrsnost potreba svih učenika kroz sve veće učestvovanje u učenju, kulturama i zajednicama i sve manju isklјučenost u okviru obrazovanja i iz njega, jer sva deca imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje.
Inkluzivno obrazovanje podrazumeva da je obrazovni sistem: 1. otvoren za svu decu, bez obzira na pol, nacionalno, versko i socio-ekonomsko poreklo, sposobnosti i zdravstveno stanje ili neko drugo lično svojstvo. 2.u stanju da svakom detetu pruži kvalitetno obrazovanje – da je u stanju da se prilagodi obrazovnim potrebama dece koja do sada nisu mogla da se uklope u postojeći obrazovni proces.
Dodaje da je Inkluzija je proces prepoznavanja i odgovaranja na različite potrebe dece kroz povećanje učešća u učenju, kulturnom životu i životu zajednice.
Gledano iz ugla školovanja dece, inkluzivno obrazovanje, u krajnjem, znači da su redovne obrazovne ustanove osposoblјene da prime i obrazuju svako dete, uklјučujući i decu iz osetlјivih grupa bilo kog porekla i sa bilo kojom smetnjom u razvoju ili teškoćama u učenju. Dakle, Škola ima obavezu da za svakog učenika (prosečnih ili smanjenih sposobnosti ili darovitog) stvori uslove da se razvija u granicama svojih sposobnosti.
Krajnji cilј inkluzivnog obrazovanja jeste postizanje optimalnih obrazovno-vaspitnih postignuća učenika i njegovo osposblјavanje za kvalitetan i samostalan život u zajednici.
Inkluzija podrazumeva da se svako dete školuje u grupi raznovrsnih vršnjaka, u atmosferi koja neguje različitost, i uz dodatnu podršku učenju kada je to potrebno.
Da bismo razumeli kako inkluzija izgleda u praksi, prema rečima Danijele Ibrahim psihologa škole u Malošištu, opština Doljevac, neophodno je da na prvom mestu razjasnimo nekoliko stvari o podelama sposobnosti, teškoćama i načinima njihovog prevazilaženja, odnosno koju grupu dece čine polaznici inkluzivnog obrazovanja.
Pravo na inkluzivno obrazovanje imaju deca koja imaju potrebu za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju zbog teškoća u pristupanju, uklјučivanju, učestvovanju ili napredovanju u obrazovno-vaspitnom radu, ako te teškoće utiči na ostvarivanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja, a naročito ako dete, odnosno učenik:
- Ima teškoća u učenju (zbog specifičnih smetnji učenja ili problema u ponašanju i emocionalnom razvoju),
- Ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motoričke, čulne, intelektualne ili višestruke smetnje ili smetnje iz spektra autizma),
- Potiče, odnosno živi u socijalno nestimulativnoj sredini (socijalno, ekonomski, kulturno, jezički siromašnoj sredini ili dugotrajno boravi u zdravstvenoj, odnosno socijalnoj ustanovi) iz drugih razloga,
- Pravo na inkluzivno obrazovanje imaju i učenici sa izuzetnim sposobnostim.
Psiholog škole Danijela dalje dodaje da inkluzivno obrazovanje obuhvata svu decu. Biti uključen u obrazovni sistem nije privilegija ili nešto što mora da se zasluži, već pravo svakog deteta i obaveza svakog odraslog ističe ona i objašnjava kako izgleda inkluzija u praksi.
Da bi smo razumeli kako inkluzija izgleda u praksi, neophodno je da na prvom mestu razjasnimo nekoliko stvari o postojanju različitosti kod učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Imamo učenike sa specifičnim teškoćama u učenju koji imaju teškoće u ovladavanju veštinama pisanja, čitanja, računanja i usvajanja gradiva. Ova grupa dece je najprisutnija u obrazovno-vaspitnom radu naše škole.
Sledeća grupa je iz socijalno nestimilativnih sredina. Zatim, grupa dece koja ima hiperaktivnost, teškoće u socijalnom ponašanju i deficit pažnje. Tu su i učenici sa senzornim smetnjama (oštećenje sluha, oštećenje vida), sa emocionalnim smetnjama, najčešće iz spektra autizma i dr. Zatim zapažamo da postoje i oni učenici čiji su intelektualni kapaciteti očuvani ali imaju fizički invaliditet.
Danijela Ibrahim objašnjava da postoje i učenici koji imaju otežano uspostavlјanje motivacije za učenje.
Za sve ove učenike se primenjuje individualni obrazovni planovi po prilagođenom programu nastave i učenja u kome se planira cilј podrške, prilagođavanja i obogaćivanja prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavaju se metode rada, udžbenici i nastavna sredstva tokom obrazovno-vspitnog procesa u zavisnosti od potreba učenika(IOP1), ili se primenjuje izmenjeni program nastave i učenja u kojem se, pored svega navedenog planira i prilagođevenje ishoda obrazovanja i vaspitanja i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete (IOP2). Sve navedeno podrazumeva prilagođavanje pre svega prostora i uslova tj. organizacije rada (rampa, uklanjanje pragova…), zatim prilagođavanje materijala (udžbenici na Brajevom pismu za slepe, posebni računarski programi…), prilagođavanje metoda, tehnika i oblika rada (učenje putem otkrića, iskustveno učenje, radioničarski metod…), prilagođavanje ispitivanja i ocenjivanja (više vremena za rešavanje zadataka, upotreba računara…), prilagođavanje sadržaja, ishoda i standarda postignuća ( sažimanje gradiva, obrada klјučnih jedinica…) .
Na primer, kod dece sa invaliditetom akcenat je najčešće na prilagođavanju prostora i nabavci asistivne tehnologije. Kod dece iz socijalno nestimilativnih sredina treba omogućiti da se u optimalnom vremenskom periodu nadoknadi propušteno, kroz čestu i intezivnu izloženost raznovrsnim stimulativnim sadržajima i obezbeđivanjem dopunske nastave. Dešavaju se i situacije kada učenici nedovolјno vladaju jezikom na kome se obavlјa obrazovni proces, tada treba omogućiti brzo i kvalitetno ovladavanje jezikom, kao i uklјučivanje u život zajednice, kroz obezbeđivanje dodatne nastave i raznovrsnih vannastavnih aktivnosti.
Ali, moramo istaći da postoji i grupa učenika koji su izuzetno daroviti pa se za njih primenjuje obogaćen i prošren program nastave i učenja (IOP3) Tipična situacije je ona u kojoj učenici ostvaruju rezultate koji su značajno iznad nivoa opštih i posebnih standarda, pa im je potrebno obezbediti dodatnu podršku u obrazovanju koja će omogućiti puno zadovolјenje njihovih obrazovnih potreba, iskazivanje darovitosti i postizanje zapaženijih rezultata.
U suštini, nastavnik ima mogućnost da prilagođava cilјeve i sadržaje nastave, uputstva koja daje učenicima, nastavni materijal, kao i proces ocenjivanja učenika. Ovo prilagođavanje ima za cilј jačanje samopouzdanja učenika, njegovo socijalno uklјučivanje, učenje i ostvarivanje potencijala učenika.
Inkluzivno obrazovanje je način razmišljanja o tome kako na inovativan način naše škole mogu da budu mesta u kojima sva deca mogu ravnopravno učestvovati. Kako kaže Danijela ibraim upravo je škola i o tome vodila računa. Inovativnost u ovom smislu, kako kaže, može značiti u pristupu promena stavova, prihvatanje promena i suočavanje sa strahom od promena, procese uklanjanja uzroka nejednakosti, različite načine podučavanja ili dizajna okruženja na taj način da sva deca mogu biti uključena. Takođe , ona je objasnila i na koji se način prati napredak dece koja pohađaju nastavu po ovom modelu obrazovanja.
Važno je naglasiti da se kod podučavanja učenika sa posebnim potrebama ne radi o podučavanju učenika tome kako da se izbore sa obrazovnim sistemom koji ne odgovara na njihove potrebe, već o podučavanju koji predstavlјa sredstvo kojim se nastavne metode, nastavni planovi i programi, nastavno osoblјe i pedagoško-psihološka podrška prilagođavaju učenju svih učenika, uklјučujući decu tipičnog razvoja, decu sa teškoćama i decu koja su nadarena.
Primeni individualnih obrazovnih planova prvenstveno prate nastavnici koji ga realizuju ali i ostali članovi tima za pružanje dodatne podrške učeniku. Posmatranjem realizacije predviđenih koraka/aktivnosti isplaniranih individualnim obrazovnim planim, razgovorom sa različitim akterima (ukllјučujući i roditelјe učenika, stručne saradnike) može da se prati: 1. Da li su, i u kojoj meri, realizovani svi predviđeni koraci? 2. Da li je bilo problema u realizaciji pojedinih koraka i da li su problemi prevaziđeni. 3. Da li, i u kojoj meri, učenik napreduje u pogledu: samopouzdanja i nivoa angažovanja, uklјučenosti u zajedničke aktivnosti, vršnjačku grupu, sticanju konkretnih znanja/veština predviđenih individualnim obrazovnim planom?4. Da li, i u kojoj meri, primenjene metode učenja i strategije prilagođavanja daju rezultate?
Redovno praćenje primene individualnih obrazovnih planova i razmena prikuplјenih informacija na sastancima Timova za pružanje dodatne podrške učeniku i Timu za inkluzivno obrazovanje, omogućuje svim akterima da blagovremeno koriguju pojedine korake ili aktivnosti i odaberu one strategije prilagođavanja koje daju najbolјe rezultate tj. omogućavaju učeniku da dostigne predviđene ishode, poveća samopouzdanje stepen i kvalitet uklјučenosti u vršnjačku grupu.
Ovakva odeljenja je veoma lako napraviti jer deca se veoma lako vezuju jedna za druge, rado pomažu i podržavaju decu u inkluziji. Danijela Ibrahim psiholog škole u Malošištu ističe da dobici od inkluzije postoje na svim nivoima, od deteta, preko porodice, škola, sistema obrazovanja do lokalne zajednice i zajednice uopšte. Ona je istakla da se škola, bukvalno, prilagođava učeniku i ima individualni pristup i da škola „Vuk Karadžić“ izdvojeno odeljenje u Malošištu ima mogućnost da deca sa određenim posebnim potrebama neometano pohađaju nastavu.
Pored toga što se nastavno osoblјe konstantno edukuje na seminarima za rad sa decom koja imaju posebne potrebe, naša škola je i opremlјena u vidu prilagođavanja prostora i uslova rada tako da deca sa pojedinim smetnjama u razvoju mogu da pohađaju nastavu bez barijera. Najpre imamo prilaznu rampu za kolica, zatim škola poseduje lift za potrebe učenika da se iz prizemne učionice premeste na sprat, toaleti su preuređeni za decu koja koriste medicinska pomagala. Za slabovide učenike obezbeđeni su udžbenici sa uvećanim fontom, u saradnji sa roditelјima obezbedili smo i prilagođavajući sto za učenicu koja koristi invalidska kolica. Sve ovo doprinosi kvelitetnijem učenju i bolјem napredovanju učenika.
Psiholog škole Danijela je istakla svetle primere inkluzivnog obrazovanja u ovoj školi i dodala da je posebno ponosna jer imaju i učenike i po IOP3 programu, odnosno posebno darovitu decu.
Istraživanja pokazuju da deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom postižu bolјe ukupne rezultate kada uče u inkluzivnom okruženju, u redovnom školama nego kada se obrazuju u izdvojenim odelјenjima i sredinama poput specijalnih škola. Stavlјanjem dece sa smetnjama u razvoju u jednu grupu vrši se stigmatizacija, a deci se pruža veoma malo mogućnosti za saradnju i učenje. Međutim, stavlјanjem dece različitih profila, svi dobijaju puno prilika za učenje. Veoma sam ponosna jer naša škola, pored toga što uspešno vrši inkluziju, ima i učenike po IOP3 programu, odnosno program za darovitu decu, a to je naš Vasilije koji pohađa naprednu nastavu iz matematike. Radujem se njegovim uspesima i nadam se da će imati zapažene rezultate.
Na pitanje koliko usluga Lični pratilac deteta znači deci u inklutiznom obrazovanju Danijela Ibrahim je istakla da je to fantastična stvar, odlična usluga, bez koje inkluzija u pojedinim slučajevima ne bi bila toliko uspešna.
Na primer pojedina deca ne mogu sama da spakuju pribor u ranac ili da pripreme pribor za naredni čas. Tu upravo lični pratilac deteta igra glavu ulogu i pomaže detetu. Ukoliko je dete u kolicima lični pratilac ga vozi do određenih učionica, kabineta, vodi do toaleta, pomaže mu da spakuje pribor.
Takođe, jako je bitno da on provodi vreme u školi sa detetom koje je u inkluzivnom obrazovanju, tako da roditelji mogu da pronađu posao, jer je njegov zadatak da preuzme dete, vodi do škole, boravi sa njim na nastavi i nakon završetka časova ga vraća kući. To je jako važno, jer na taj način deca se uče samostalnosti.
Na kraju možemo da zaključimo da od inkluzivnog obrazovanja svi imaju koristi.
Deca dobijaju veću šansu da ovladaju određenim veštinama i steknu znanja koja će im omogućiti da se lakše uključe u društvo i da imaju kvalitetniji život. Inkluzivni model obrazovanja omogućava porodici deteta sa posebnim potrebama osećaj prihvaćenosti i veće podrške od strane društva, intenzivnija saradnja sa nastavnicima i stručnim saradnicima predstavlja veliku pomoć roditeljima pošto se često sreću sa situacijama koje sami nisu u stanju da reše na pravi način.
Škola i sistem obrazovanja u celini postaje humaniji i otvoreniji, dostupan svima a u skladu sa potrebama i mogućnostima pojedinca. Sve ovo na kraju vodi ka pravednijem i društvu tolerantnijem na razlike. Dobit od ovakvog načina organizovanja je velika i to naročito u smislu podrške nastavnicima koji rade sa decom u inkluziji.
Autor: Marija Jovanović
Glavni i odgovori urednik: Dejan Dinić
