Količine zeleniša koje Srbija uvozi iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje šaljemo u svet. I ovdašnji povrtari, koji su nadaleko poznati po plasteničkoj proizvodnji, muku muče sa inostranom konkurencijom i primorani su da tržište pronalaze daleko od Dobriča. Zato i ne čudi što su postale gotovo uobičajene slike zasada ostavljenih da propadaju, jer se poljoprivrednicima ne isplati čak ni da ih beru.
Naši poljoprivredni proizvodjači, kako za Radio Koprijan kaže jedan od njih Zoran Dimitrijević iz Samarinovca, koji na oko 50 ha zemljišta gaji rano povrće, kao i ratarske kulture, a svoju robu prodaje u marketima u Vranju i Paraćinu, gube bitku sa uvoznicima, ne zbog razlike u kvalitetu, već u ceni koštanja proizvoda. – U Albaniji odakle stižu velike količine povrća, se ne gaji kvalitetnije povrće, već je manja cena ta koja prodaje njihovu robu na srpskom tržištu. Ipak, ima zemalja koje su spremne da dobro plate dobar kvalitet, a nesumnjivo je da imamo proizvode koji su medju najboljima u regionu. Zato bi naši poljoprivredni proizvodjači trebalo da se okrenu drugim tržištima, kad nam već ovo domaće nije naklonjeno. 
Ipak, kako ističe, jug Srbije beleži skromne izvozne rezultate, bez obzira na to što je u razgovoru sa mnogim kupcima, samo potvrdio ono što ovdašnji proljoprivrednici odavno znaju. – Naša roba ima poseban, drugačiji ukus, naročito ukoliko se primenjuje, kao što ja radim, bio zaštita, gde postoji tzv.integrisana proizvodnja, dok je upotreba hemijskih sredstva minimalna. Medjutim, nemamo odgovarajuće standarde. GlobalGap standard (EU standard dobre poljoprivredne prakse), koji nam je preko potreban, otvorio bi nam sve granice. Naš izvoz trenutno je ograničen na zemlje regiona, uglavnom tokom jula i avgusta meseca, a da bi se to promenilo na bolje potrebno je, pored standarda imati i dobru organizacija, što kod nas nije slučaj.
Dimitrijević je, kaže, zagovornik ideje da se na teritoriji opštine Doljevac izgradi otkupni centar, jer je ovaj prostor na povoljnom strateškom mestu i odlično je povezan saobraćajnicama, tako da bi poljoprivrednicima bila lako da svoju robu dovoze, a kupcima da je ovde kupuju. Medjutim, od inicijative se nažalost nije daleko odmaklo, jer još uvek, ističe, ne postoji volja i spremnost poljoprivrednika iz ovog kraja, ali i nadležnih institucija da se posvete rešavanju ovog problema, bez obzira na to što je ovo pretežno poljoprivredni kraj, a veliki broj porodica živi od uzgajanja povrća.
Inače, Srbija najviše izvozi šargarepu, crni luk, papriku i krastavac, dok uvozimo paradajz, krompir, pasulj, kupus i kelerabu, zbog čega naša zemlja beleži negativan bilans spoljnotrgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 22,8 miliona dolara. Najveći uvoz je iz komšiluka, pa tako iz Albanije na naše trpeze uglavnom stižu krastavac i paradajz.
J.Kozomara/D.Dinić
Foto: Z. Dimitrijević
