„Stari zanat kuje novog majstora“-Za metle posla ima: Asurdžija, metlar, korpasko-pletarski zanat

Pre samo stotinak godina biti zanatlija u Srbiji je bio cenjen i častan izvor prihoda koji je omogućavao težak, ali pošten život. Zanatska proizvodnja se realizovala u zanatskim radnjama, a posao su vodili majstori. Oni su imali svoje pomoćnike – kalfe i šegrte. Zanat se učio godinama. Ipak, sve su to davno prošla vremena. Većina ovih zanata danas je ili potpuno iščezla ili za njih zna jako mali broj ljudi, pre svega porodica koje se njima bave već generacijama.

Zanat je veština ručne izrade određenog predmeta od početka do kraja. Sve faze u stvaranju proizvoda radi jedna osoba. Stari zanati su način ručne izrade predmeta kao što su se radili u prošlosti. Smatraju se čuvarima tradicionalnog narodnog stvaralaštva.

Stari zanati pojedinačno su opstali kod upornih proizvođača koji su stvarali iz ljubavi i njihov život nije zavisio od prodaje tih proizvoda.

Kada govorimo o starim zanatima ne možemo, a da ne pomenemo asurdžiju,odnosno korparsko-pletarski zanat.

Naime, asurdžija je majstor koji pravi asure i razne predmete široke upotrebe od rogoza odnosno u ovom delu Srbije zvanom ševar.

Stamenković A. Živadin iz Malošišta, pored toga što je visoko kvalifikovani elektro zavarivač u penziji, majstor je asurdžijskog zanata.

• Ja sam samouki zanatlija, od ševara pletem razne proizvode već dvadeset godina. Prve osnove ovog zanata naučio sam od sada pokojnog kolege iz Mezgraje. Ovo je težak posao. Ševar se bere u određeno vreme i suši kako bi moglo od njega da se izrađuju proizvodi -kaže Živadin.

Proces proizvodnje započinje sečenjem ševara koji slobodno raste u močvarnim predelima.

• Berba ševara se obavlјa krajem jula ili početkom avgusta, sečem ga do korena u vodi i onda kratim na dva metra. Kod kuće ga sortiram, odbacujem loše stabljike ako su ih neke bube jele ili ako ima larvi u njega, i onda se suši na suncu. Bitna je cirkulacija vazduha, kako ne bi došlo do pojave buđi na stablјikama. Nakon sušenja ševar se seče na trake određenih dimenzija koje se pre pletenja potapaju u vodu i tako postaju elastične kako se ne bi lomile prilikom pletenja. Iz jedne stablјike se u proseku dobija četiri do osam traka. Šire trake se koriste za pletenje asura većih dimenzija, a uže za cegere i druge upotrebne ukrasne predmete. Pletenje se obavlјa ručno, ako je ceger u pitanju onda se radi na razboju- kaže Živadin.

  

  

  

Ševar se suši, prema njegovim rečima, oko 27 dana da pobeli, ali kad je u Aleksincu video ceger sa zelenkastim ševarom onda je smanjio broj dana sušenja da ne bi izgubio boju.

• Ševar se pre rada potapa u vruću vodu, obe strane, to se radi dan pre pletenja. Sve ono što je bilo potopljeno u vodu mora u što kraćem roku da se upotrebi, odnosno da se od njega izrade gotovi proizvodi, da bi se sprečilo buđanje sirovine. Ja potopljen ševar koristim u roku od 48 sati kako bi zadržao svoje najkvalitetnije osobine i jačinu, ali i lep izgled- kaže majstor Žika.

Kako nam otkriva tajne zanata u daljem razgovoru ukoliko se ne upotrebi sva potopljena količina materijala onda mora opet da se suši na suncu kako ne bi došlo do propadanja.

• Kada naberem ševar, cepam ga da se brže osuši i onda on dobija svetliju boju. Ako stoji na gomili onda dobija braon boju. Tehnika je i u cepanju ševara, jer ukoliko se uradi u pogrešnom smeru, kada se potopi vrelom vodom, na mestu pogrešnog cepanja ševara dobija se korozivna broja što kasnije ne daje lep izgled gotovim proizvodima-

  

  

  

  

  

  

Pravi majstor mora da poznaje i tehniku tkanja kako bi mogao od ove biljke  da napravi finalni proizvod željenog izgleda.

• Kada pletem korpe, korpice, kutije, kovčege od ševara najpre moram da izradim dno odgovarajućih dimenzija. Za to koristim čvrst materijal-laminat. Iseče se krug ili drugi željeni oblik, onda se kirnuje na 2 cm razmaka, postavljaju ste stapci, odnosno skelet korpe, zakucaju se i onda se plete pripremljenim ševarom. Plete se tehnikom dva i dva uvrtanjem ševara. Kada se završi sa pletenjem na vrhu se učvršćuje žicom. Ako korpica ima poklopac, ista je procedura, ali da bi to izgledalo još lepše treba dodati i neku šaru preko baze laminata i obrubljuje se opet žicom- kaže majstor Žika.

Za stapke, odnosno bočne strane predmeta, koristi kvalitetno drvo odnosno dren jer tu vrstu drveta ne nagrizaju sipci, moljci i druge bube tako da su predmeti i dugovečni.

S druge strane cegeri od ševara, odnosno cegeri-asure, se rade na razboju.

Cegeri su jako traženi, rade se isključivo od kvalitetne stabljike rogoza kako bi bili izdržljivi. Posao izrade cegera nije lak, a izrađuje se na razboju.

• Jako je bitno da se na cegeru stave kvalitetne drške i one moraju biti jedna leva, druga desna i da je ma terijal mekan, nikako tvrd. Da objasnim, to je tehnika uvijanja ševara kako bi se obezbedila čvrstina i jačina cegera. Ako stavite dve leve ili dve desne drške, ceger puca, raspada se. Prvo njih izradim, pa zatim na razboju razvučem manilu u odgovarajućoj dimenziji i krećem da pletem ceger. Sve mora dobro i kvalitetno da se odradi, da je ševar upleten „lice“, a unutrašnjost cegera da bude naličje. Zatim, učvršćujem drške, to se radi pažljivo i stručno, postoje određene „cake“ kako da to izgleda lepo, ali jako i ceger je gotov. Možda zvuči da je to očas posla, ali verujte to je težak, muški posao. Ševar ili rogoz ne smete dva puta da uvijate jer gubi na jačini i čvrstini, treba da lice cegera bude sve u jednom nizu i tako dalje…

  

  

  

Ukoliko se unutrašnjost cegera opšije materijalom onda se ceger ne kvasi, ako nema unutrašnjost od platna onda ceger može slobodno da se kvasi i time postaje još jači i dugotrajniji, ali prilikom sušenja treba da bude okačen na promaji.

Asure su u današnje vreme veoma popularan proizvod i koriste se u razne svrhe. Između ostalog, veoma često ih koristimo kao ležaljku ili prostirku na podu u velikom obliku, ali se danas od rogoza prave i roletne, pa čak i mali podmetači za tanjire, čaše i sl. U svakom slučaju lep i dekorativni predmet koji vaš dom uvek može učiniti lepšim.

Posebno se traže asure od ševara jer kako kaže Živadin mnogi ih kupuju da bi ukrasili ogradu ili letnjikovce, a zapravo ne znaju pravu namenu ovih prostirki, odnosno da je ona namenjena za spavanje.

• Prostirke od ševara ili asure su prvenstveno namenjene kao podloga za spavanje zbog uticaja podzemnih voda na čovekovo zdravlje i dobar san. Iskustvo kaže da se možete u dobroj meri zaštiti od zračenja podzemnih voda jednostavnim postavljanjem prostirke ili asure od ševar ili trske ispod kreveta, a osobe znatno lepše spavaju, ne bude se noću, imaj miran san, nemaju košmare i što je najvažnije ustaju odmorne, pune energije. Dakle, asure od ševara su veoma dobar izolator. Takođe, asure od ševara u poslednje vreme su odlične za postavljanje ispod krova, kako bi se zaštitila građa. Preporučuje se da asura bude postavljena ispod krova zaštićena od svetlosti jer kanap manila pod dejstvom sunca hoće da istruli, dok u zaštićenom prostoru ili pak u zemlji se ne razgrađuje brzo i dugovečna je- kaže Živadin.

  

  

  

Asurdžija, korpar, metlar sve to staje u definiciju dobrog majstora svog zanata. Žika ume da izrađuje i metle, one prave domaće i vrhunskog kvaliteta.

• Metle se prave od sirka u našem kraju ga jednostavno zovu metla koji raste od 3 do 4 metra visine. Sirak mora da se iseče sa parcele i skrati na metar. Zatim šest stabljika treba iseci, iscepati na pola i sve poređati u istom smeru inače metla neće biti dobra, i napraviti spolja lice metle celim sirkom. Zatim se vezuje drška, ja lično koristim žicu, neko koriti crvenu vrbu, i obavezno se šije manilom. Uopšte nije lako napraviti metlu. U današnje vreme ova ručna izrada nema pravu vrednost, ranije je bilo da dve metle vrede kilogram sira- objašnjava majstor Žika.

Ono što je jako važno jeste da ručno rađene metle od sirka su veo jake i izdržljive i mogu dugo da traju, naravno ako je su ispoštovana sva pravila pravilne izrade.

• Kada se sirak iseče sa njive, dovozi se kući, mora da imate adekvatnu prostoriju za sušenje. Mora da se očisti od lišća i semena. Treba se veže u snopove i okači na promaji da se suši, inače ako se stavlja na podu ili negde u dvorištu sirovinu unište miševi, sve je progrizu. Pre rada sa sirkom važi pravilo kao i sa ševarom da mora da se prelije vrelom vodom, stoji kratko, pola sata do sat i onda se pristupa izradi metli-

Na pitanje da li izrađuje korpe od vrbovog pruća majstor Žika kaže da ume, poznaje tajne i tog zanata, ali da je posao jeko težak, zahteva dosta radne snage i vreme.

• Crvena vrba treba da se nabere mlada. Vrbovo pruće se dovozi u dvorište i odmah se klasira po dužini i kvalitetu i vezuje u snopove. Onda se pristupa kuvanju pruća. Kuvanje se obično vrši u velikim kazanima na otvorenom prostoru. Pruće se stavlja u hladnu vodu i kuva od 6 do 8 sati. Nakon kuvanja, pruće se hladi, a onda se počinje sa ljuštenjem kore- kaže naš sagovornik.

Ljuštenje kore sa pruća se izvodi ručno, mada postoje mašine zato, ali ipak, i za ovaj posao je potrebna snaga i dosta vremena. Zato zaključuje majstor Žika u poslednje vreme ne plete proizvode od pruća.

Na kraju, nas je oduševio proizvod koji su izradile vredne i spretne ruke majstora Žike pod nazivom „Šindere-Mindere“. Čudno zvuči, ali je njegova lepota neosporna i oduzima dah.

Šindere-mindere kako ga za zove, a svima je simpatičan ovaj naziv, izrađuje se od sunđeraste biljke zuka. Ona raste gde se i bere ševar i obojim sprejem u boji. Šindere-mindere krasi mnoge stolove i komode i svi se dive ovoj tehnici pletenja.

• Šindere-Mindere ispletem za šest munuta. Da, za šest. Nakon izrade stavljam ga na štap i bojim sprejem u boji, zlatnim, bronzanim ko kako žali. Namena mu je za ukras u sobi, nekoj vazi kao deo ukrasnog suvog bilja, a plete se od biljke koja ima sunđerastu unutrašnjost, lako se savija, bez pucanja i naziva se zuka. Može da se plete i od klasja žita, sve zavisi od ideje i namene- objašnjava majstor Žika.

  

  

  

Danas u našim krajevima ima veoma malo lјudi koji se bave proizvodnjom pomenutih proizvoda, možemo slobodno reći da je majstor Živadin među poslednjima, ali on znata neguje i želi da nauči mlađe naraštaje da se bave ovim poslom. Kako kaže interesovanje je slabo, ali ko zna, možda se vremenom predomisle i dođu da im pokažem osnove umetnosti. Jer to i jeste, umetnost, napraviti proizvod od pruća odnosno ševara.

Zbog jeftine radne snage i jeftine sirovine u novije vreme se asure masovno proizvode u Kini i izvoze u sve zemlјe sveta.

U Konvenciji Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) o zaštiti nematerijalne kulturne baštine, koju je Srbija ratifikovala 2010. godine, navodi se da nematerijalna kulturna baština označava, prakse, znanja i veštine vezane za stare zanate koje zajednice, grupe i pojedinci prepoznaju kao deo svoje kulturne baštine. Nematerijalna kulturna baština se prenosi sa generacije na generaciju i u zavisnosti od okruženja, interakcije sa prirodom i istorijom, pruža osećanje identiteta i kontinuiteta i na taj način promoviše poštovanje prema kulturnoj raznolikosti i kreativnosti, navodi se u Konvenciji.