Predivni pejzaži, pogled, zlata vredan, koji se s podnožja Pasjače, u okrilju Radan planine i Jastrepca, pruža do Seličevice i dalje do Niša, štafelaji u senci mnogobrojnog drveća, vešto slikarsko oko koje se s dalekih vidika, spušta ka platnu i vraća na predele posebne lepote koji okružuju taj kraj i slučajni ili namerni prolaznici koji krajičkom oka radoznalo osmatraju kako se pod veštim prstima vrhunskih likovnih umetnika polako pojavljuju konture novog dela, koje će sačuvati tu nestvarnu lepotu, ali podjednaku pažnju posvetiti i drugim motivima iz srpske bogate tradicije i kulture……. Tako svakog leta izgleda Konjarnik, malo selo u opštini Žitoradja, kome je pripala čast da bude mesto gde cveta likovna umetnost tokom održavanja Likovne kolonije „Koreni“. Naime, već godinama unazad u Konjarniku vrvi kao u košnici, a samo najlepše utiske, kako ističu svi slikari koji su posetili koloniju, odnesu sa ovog mesta. Mnogi od njih godinama se tamo rado vraćaju, jer taj kraj, jednoglasno se slažu, garantuje vrhunsku inspiraciju i daje snažne motive za rad.
Ipak, gotovo da ove godine nema manifestacije koja nije otkazana, odložena ili organizovana u mnogo skromnijem obliku no inače, zbog pandemije korona virusa, pa je istu „sudbinu“ doživelo i ovo čuveno okupljanje vrhunskih slikara iz naše zemlje i inostranstva. Nažalost, Narodna biblioteka u Žitoradji koja je, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, organizator ovog značajnog letnjeg dogadjaja, prvi put posle skoro deceniju duge tradicije, zbog pandemije koronavirusa, ovoga leta nije u standardnom terminu organizovala Likovnu koloniju“Koreni“, očekujući da će u neko lepše vreme, kome se svi nadamo, Konjarnik, kao i mnogo puta ranije, biti centar likovne umetnosti u ovom delu zemlje, a 10. Likovna kolonija „Koreni“ organizovana onako kako zaslužuje jedno jubilarno okupljanje.
Inače, ovo kulturno dešavanje pokrenuto je još 2011. godine kao manifestacija koja će promovisati lјudske i prirodne resurse opštine Žitorađa s cilјem vraćanja našim korenima i promocije kulture, istorije i običaja, ali i razvijanja pozitivnog odnosa prema kulturi i umetnosti, kažu organizatori. Likovna kolonija „Koreni“ do sada je organizovana devet puta, a osim pete i šeste koje su održane u Žitoradji, za ostalih sedam odabrano je prelepo prirodno okruženje u selu Konjarnik. Na Likovnoj koloniji „Koreni“ do sada je učestvovalo stotinak likovnih umetnika gotovo svih pravaca, a svi su ostavili svoj trag i doprineli njenoj promociji kroz svoj lik i delo. Takodje, uporedo sa afirmisanim akademskim slikarima svih ovih godina radila su i učila deca, mlade nade iz ove opštine, kojima su slikari pokazivali osnovne korake u likovnoj umetnosti. Svi stanovnici opštine takodje imaju mogućnost da, ukoliko žele, posete koloniju, druže se sa umetnicima i pogledaju mnoge druge propratne programe.
Kako je Radio Koprijan pisao ova Likovna kolonija je internacionalnog karaktera, te je pored umetnika iz naše ze mlje, Konjarnik posetio i veliki broj likovnih stvaralaca iz Rusije, Slovačke, Makedonije, BiH. U Konjarniku su tokom godina stvarali Radoslav Jović – Ujkin, Milovan Penkov – Penkaso, Suzana Pavlović Milojević, Jelica Ašanin, Aleksandar Bajunović, Dragana Babić, Zorica Mitković, Natalija Radovanović, Milena Krstić, Nadica Grbić, Mira Kovačević, Mirijana Bogićević, Kristine Valeri, Ferdi Bulut, Filip Cakoski, Vanja Kašavelska iz Makedonije, Radka Jordanova iz Bugarske, Dajana Perić iz Republike Srpske, Zoran Stojanović – Zoka i Aleksandar Bajunović, takodje iz Republike Srpske, kao i Vladimir Koževnikov i Anatolij Ivakin iz Rusije, a to je samo mali broj pomenutih stvaralaca iz plejade vrhunskih umetnika koji su uzeli učešća u ovom važnom dogadjaju i svojim slikarskim umećem doprineli tome da Konjarnik i okolina budu oslikani i tako ovekovečeni.
Dugogodišnji selektor Likovne kolonije „Koreni“ u Konjarniku, u opštini Žitoradja je Dejan Miletić iz Narodne biblioteke, koji u izjavi za Radio Koprijan, kaže da je ova ustanova krenula sa idejom da napravi jedan poseban dogadjaj, koji će postati nadaleko čuven. –I uspeli smo u tome. Likovna kolonija „Koreni“ je rasla i narasla do internacionalnog dešavanja. To je samim tim, kako ističe, i odgovornost više da svake godine opravdaju očekivanja, ali i nadmaše prethodno dešavanje i unesu nešto novo. –I teško je i lako biti selektor jedne ovakve kolonije, jer naša kolonija ima dušu. Znate, umetnici s obzirom na to da im je ovde bilo prijatno, žele da se vrate, ali ipak kao selektor morate uneti neke novine, načiniti svaku koloniju posebnom. Ali ja bih to nazvao slatkim mukama, kao kad za utakmicu imate odlične igrače, pa prosto ne znate koga da odaberete. Tako i ja, moram da u moru odličnih stvaralaca vratim neka već vidjena imena i dovedem nova. Ideja kojom se vodim je da spojim iskustvo i mladost. Mislim da sam u tome uspeo. Iz našeg kraja već ima ljudi koji pohadjaju akademiju, a svoje prve poteze četkicom napravili su na radionicama u okviru kolonije, poput Nine Momčilović iz Konjarnika ili Ivice Antanaskovića iz Žitoradje. A onda s druge strane imate, kao jednog od učesnika, Milovana Penkova koji je bio profesor na fakultetu i onda ste uradili dobar posao. Ima slikara koji su sa nama od samog početka, Radoslav Jović Ujkin iz Leskovca na primer, koji nije propustio ni jednu koloniju, bio je i umetnik domaćin, ili poznate slikare naive iz Kovačice. Takodje, imamo mnoge goste iz inostranstva, iz Makedonije iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Češke, Slovačke. Imamo odličnu saradnju sa Republikom Srpskom iz Akademije umetnosti u Banjaluci, odakle nam svake godine dolaze ili njihovi studenti ili već afirmisani umetnici, i svi oni se prosto oduševe i našim krajem i gostoprimstvom kad dodju ovde. Imali smo i ideju da se na radionicama sa slikarima druže deca, mlade nade i to je takodje jedna odlična zamisao, jer su tu profesori, vrhunski stručnjaci i deca se oduševe.
Upravo zato su, dodaje, odlučili da za neko malo lepše vreme, kada se priča sa pandemijom stabilizuje, odgode ovogodišnju Likovnu koloniju, jer u postojećim uslovima nije lako dovesti umetnike iz inostranstva, a nisu, kako ističe, želeli neko kompromisno i polovično rešenje, tim pre jer je u pitanju jubilarno okupljanje, za koje je Narodna biblioteka, kao organizator imala velike planove.
Tokom devet godina Konjarnik je posetilo 116 slikara, a nastalo je, dodaje Miletić, preko dvesta umetničkih dela. –Svako od umetnika ostavio nam je po dve slike, a svako od tih dela oduševljava. Planirali smo takodje da na desetoj koloniji napravimo i izložbu svih radova nastalih tokom godina. Od te ideje naravno ne odustajemo i ona će u nekom budućem periodu biti realizovana.
Inače, domaćin kolonije je godinama unazad Siki Dimčić iz Konjarnika, s čijeg etno domaćinstva u podnožju Pasjače, puca pogled čak do Niša, što predstavlja idealno mesto za odabir motiva za slikanje. –Meni je pripala velika čast da budem domaćin ove manifestacije i sa zadovoljstvom svake godine dočekujem sve likovne stvaraoce, učesnike kolonije. Imam odličnu saradnju sa Narodnom bibliotekom i opštinom Žitoradja i iskreno se nadam da će naša saradnja trajati i dalje. Inače, Likovna kolonija „Koreni“ je veliki dogadjaj za naše selo, tim pre jer se nalazimo na tako lepom mestu da je većina dela koja nastane ovde inspirisana upravo ovim okruženjem. Nalazimo se na 400 metara nadmorske visine, a pogled se odavde pruža sve do Selićevice i Niša, a okružuju nas i Radan planina i Jastrebac.
Ipak, s obzirom na to da je pandemija koronvirusa poremetila planove vezane za organizaciju ove značajne i nadaleko poznate manifestacije ovog leta, Dimčić je, kako kaže, odučio samoinicijativno da okupi nekoliko umetnika, svojih prijatelja, s ciljem, dodaje, da održi kontinuitet i tradiciju da svake godine na svom imanju ugosti vrhunske slikarske virtuoze. –Troje mojih prijatelja slikara Radoslav Jović Ujkin iz Leskovca, Ljubiša Živadinović iz Niša i Branislav Milenković Palma iz Brze bili su nekoliko dana moji gosti. Kao podsetnik na naše simbolično druženje ostale su mi njihove slike.
Radoslav Jović Ujkin do sada nije propustio ni jednu koloniju u Konjarniku, i kako kaže u razgovoru za ovu emisiju, ne planira da propusti ni jedno buduće dešavanje. –Ostaće mi u sećanju prva kolonija, pre deset godina, koja je za lokalnu samoupravu bila jedan nesvakidašnji dogadjaj, kome su svi pristupili sa strahopoštovanjem, i organizatori i učesnici. Sada se tamo osećam kad kod svoje kuće, čemu su doprineli svi koji u organizaciji kolonije učestvuju, kao i domaćini kod kojih boravimo, Siki i Gaga. Organizatori se zaista trude da nam stvore najbolje moguće uslove za rad, svih ovih godina njihovo gostoprimstvo je neizmerno, što vrlo inspirativno deluje na nas slikare. I dalje zvuči neverovatno da jedna seoska sredina ima toliko poštovanja prema likovnoj umetnosti. I baš u tome je poenta. Ja sam učestvovao na bezbroj kolonija, ali ova je posebna i samim tim meni najdraža. Zato se svi trudimo da damo svoj maksimum, te mogu reći da je Likovna kolonija „Koreni“ dika i ponos opštine Žitoradja i juga zemlje i cele Srbije i biće tako dok god ima ovakvih ljudi u opštini Žitoradja i žao mi je što je ova godina takva da smo svi ostali uskraćeni za mnoge lepe umetničke doživljaje.
Dodaje da ga idilični seoski prizori dodatno inspirišu, s obzirom na to da je slikanje starih seoskih kuća, kojih u ovom kraju ima na pretek, motiv po kome je prepoznatljiv. -Slikar je formiran kada ima rukopis koji svako prepoznaje, a moj potpis su seoske kuće, koje s namerom da ih sačuvam i upamtim bar na platnu, kada već u stvarnosti propadaju, rado slikam.
Značajan trag, učestvujući na tri kolonije, ostavio je i Milovan Penkov Penkaso, poznati likovni umetnik iz Niša, koji je tokom boravka u Konjarniku Narodnoj biblioteci ostavio, kako ističe, veliki broj slika, uvek se trudeći, dodaje, da na platna prenese ne samo svoje dobro poznate petlove, već da oslika i sve ono što karakteriše kolonije ovakvog tipa. – Kao neko ko ima preko tri decenije iskustva i ko je učestvovao na preko 300 kolonija, s pravom mogu reći da se „Koreni“ razlikuju od svih ostalih kolonija i da imaju neku svoju posebnu draž. Svaka čast ljudima koji to organizuju, a svaka čast i mojim kolegama umetnicima, koji na koloniji učestvuju. Svi mi umetnici tamo stvaramo sa velikim zadovoljstvom, tim pre jer ostavljajući svoj trag kroz slikarstvo, ispisujemo istoriju za neke druge, buduće, mlade učesnike. Ja sam u životu naslikao izmedju 12 000 do 15 000 slika, na raznim kolonijama nekoliko hiljada sigurno, a na samoj Likovnoj koloniji „Koreni“ oko tridesetak dela.
Pored toga kako je istakao u razgovoru za Radio Koprijan, veliko mu je zadovoljstvo što je imao prilike na mnogobrojnim kolonijama, pa i u Konjarniku da aktivno radi na slikarskim radionicama sa decom iz tog kraja, mladim talentima, kod kojih je predanim pedagoškim pristupom razvijao naklonost ka slikarstvu, te su neka od te dece kasnije krenula slikarskim stopama. – Jako mi je drago što sam na mnogim kolonijama, pa i onoj u Konjarniku držao dečje radionice i njima pružio im priliku da rade sa pravim profesionalcima. To je jedna posebna povezanost, kada im se obezbedi jedan pedagoški pristup, a ja kao predavač u preko 13 škola i na fakultetu, imam dosta iskustva u tome. I deci je drago što rade sa nama slikarima i to je još jedna dodatna draž, tim pre jer su neka od te dece kasnije upisivala umetničke škole.
S obzirom na pozitivne utiske koje nosi iz ovog malog mesta u opštini Žitoradja, kaže nada se da će i narednih godina biti deo slikarskog tima, a zanimljivo je istaći da pored toga što slika, rado piše i poeziju, pa je tako u jednoj od svojih pesama ovekovečio i koloniju u Konjarniku.
Inače, njegov pratilac i rado vidjen gost u Konjarniku je, takodje slikarka Suzana Pavlović Milojević. – Mogu reći da iz Konjarnika nosim lepe utiske, pozitivnu energiju, pamtim lepa druženja i prelep dodir sa prirodom, kao i gostoprimstvo domaćina. Zato i ostavimo veliki broj slika, velikih formata, raznih tema, tim pre jer tamo uvek imamo inspiraciju za rad. Vezani smo za taj kraj i uvek se rado odazovemo kada nas pozovu.
A rado vidjen gost u Konjarniku na koloniji „Koreni“ je Rus Anatoli Ivakin. On je za Radio Koprijan istakao da je od kako boravi u Srbiji obišao oko 50 sela i gradova, te ga je put odveo i do kolonija u opštinama Doljevac i Žitoradja. U Konjarniku je kaže zaista prelepo, kao što je i slušao pre nego što je došao u taj kraj. Zahvaljuje se organizatorima i dodaje da mu je žao što ove godine zbog virusa ovo okupljanje nije organizovano, ali izražava nadu da će od sledeće godine sve biti mnogo bolje.
Pored svega toga, Narodna biblioteka organizuje u okviru ove manifestacije i mnogobrojna propratna kulturno-zabavna dešavanja. Gostima, umetnicima, kroz prateći program, prezentuju se ljudski resursi i programi iz oblasti narodnog stvaralaštva i kulture. Pa je tako godinama kroz Likovnu koloniju svoje stvaralaštvo imao priliku da pokaže i veliki broj pesnika, muzičara, folklornih ansambala, organizovane su i bioskopske projekcije na otvorenom, a umetnici su imali prilike da vide i pravoslavne svetinje u opštini Žitoradja. Svega toga ne bi bilo, napominju u ovoj ustanovi, da nema podrške lokalne samouprave u Žitoradji, koja pokazuje veliko razumevanje za ovaj vid umetnosti.
S obzirom na visoke ciljeve koje pred sebe postavljaju kada je kolonija u pitanju pitali smo Dejana Miletića, selektora Likovne kolonije „Koreni“, gde vidi ovo kulturno dešavanje na recimo dvadesetogodišnjicu njenog postojanja. –Možda da ugostimo slikare sa drugih kontinenata, iz svih bivših republika i dovedemo neka svetski poznata imena, da vide bogatstvo naše opštine i priču o nama rašire po svetu.
Autor emisije: Jelena Kozomara
Glavni i odgovorni urednik: Dejan Dinić
U emisiji govore: Slikari Milovan Penkov Penkaso, Radoslav Jović Ujkin, Suzana Pavlović Milojević, Anatoli Ivakin, selektor kolonije Dejan Miletić, vlasnik etno domaćinstva u kome se kolonija održava Siniša Dimčić
Projekat „Tradicija za budućnost“ podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije
Muzika: Bora Dugić – Običan balkanski dan, Etno grupa Iskon – Što se sija gore na planine, Bilja Krstić & Bistrik – Rum dum, dum
