GENEOLOGICA KOČANEIANA, knjiga o naselju Kočane u doljevačkoj opštini i poreklu njenih stanovnika koju uveliko priprema profesor dr Novica Randjelović iz Kočana, sa saradnikom Markom Nikolićem iz istog mesta, jedinstveno je štivo za ove naše prostore, s obzirom na to da je ova tematika nedovoljno zastupljena u našem kraju, bez obzira na svoj značaj. Naime, ovakvih i sličnih dela na teritoriji opštine Doljevac gotovo da i nema, tako da retko ko zna stariju istoriju ovog kraju, ali i detalje o svom poreklu. Upravo to je podstaklo autora ovog dela da krene u prikupljanje gradje neophodne za knjigu ovakve sadržine, što nije ni lak, ni brz posao. Bez obzira na to došlo se do finalne faze, tako da se uskoro može očekivati da će se knjiga naći pred čitaocima.
Inače, prof.dr Novica Randjelović, biolog, dugo godina bio je profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini gde je predavao na odseku za biologiju, a bio je i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u tom gradu. U Leskovcu je predavao mikrobiologiju na Tehnološkom fakultetu, bio je predavač na Fakultetu zaštite na radu u Nišu, a na PMF-u u istom gradu osnovao je departman za biologiju i bio prvi šef katedre. Iza sebe ima brojne naučne radove. Sada je penziji. Pored svega toga ostao je zapažen i njegov rad u politici, s obzirom na to da je od 1978-1982. godine bio predsednik opštine Doljevac, a zanimljiv je podatak da je u istom danu postao doktor nauka i predsednik doljevačke opštine.
Ideju da se posveti ovoj tematici prof.dr Randjelović došao je, kaže, odavno, gledajući na televiziji zanimljiv serijal o poreklu Afroamerikanaca u SAD. -U toj seriji prikazan je čovek koji se zvao Kunta Kinte, a izneta je teza da od tog čoveka potiče čitava jedna skupina ljudi poreklom iz Afrike, koja sada živi u Americi. To me je još tada podstaklo da se posvetim istraživanju mojih predaka, ali i porekla svih stanovnika sela u kojem živim, tim pre jer je, na žalost, malo poznato medju ovdašnjim stanovnicima ko su im bili preci, kako su došli ovde i kako su se zvali, kaže prof. Randjelović.
Smatra da je loše to što je interesovanje ovdašnjih žitelja za sopstveno poreklo i pretke neznatno. Za period pre II svetskog rata, dodaje, retko ko odavde, može da ispriča ponešto o svojim dedovima. Zato smatra da je ovo delo na kojem radi značajno i nada se da će podstaći sve koji ga budu pročitali da se pozabave rodoslovima svoje porodice. Tome u prilog govori i činjenica, kaže naš sagovornik, da je i literatura koja obradjuje tu oblast, veoma škrta. Upravo rad na knjizi GENEOLOGICA KOČANEIANA, dodaje, ima za cilj da to promeni i da svoj dopinos nastojanju malog broja ljudi, koji svojim radom žele da istoriju ovog kraja zabeleže i tako spasu od zaborava, jer prenošenjem predanja s kolena na koleno usmenim putem, gubi se osnovna nit priče, a mnogi bitni podaci nepovratno nestaju u magli prošlosti.- Sem mog školskog druga Zarija Stojkovića, koji je napisao jednu monografiju o Doljevcu, kao i još nekoliko manjih dela na tu temu, nema literature takvog tipa. To je bio razlog više da se posvetim pisanju ovog dela, u kojem će biti predstavljene sve familije koje su živele ili i sada žive u Kočanu, ko se i kada iz neke porodice doselio u ovaj kraj, ko se i kada odselio i gde je sada.
Priprema za pisanje jednog ovako zahtevnog dela nije ni malo laka, ističe prof. Randjelović, i trajala je godinama, gotovo od nastanka ideje da se svi ti podaci objave u jednoj knjizi. -Još pre 40 godina sam počeo da stvaram sliku strukture žitelja mog rodnog sela, kroz razgovore sa starijim ljudima, roditeljima, rodjacima, komšijama, kako bih dobio prve informacije o rodoslovima ljudi ovoga kraja, a kasnije sam počeo da te podatke beležim. To je bio prvi materijal za moju knjigu. Kada sam se ozbiljnije posvetio istraživanju ove teme krenuo sam u potragu za dokumentima rodjenih, venčanih i umrlih žitlja Kočana, koje je ranije vodila SPC, a posle rata SO. Nije bilo lako doći do svih tih informacija, a još je teže bilo analizirati ih, proveriti, sistematizovati. Naročito ukoliko se radi o usmenim predanjima, njima morate prići sa velikom rezervom, a onda se dobrano potruditi da te podatke potkrepite i nekim dokumentom. Put me je odveo i do SO Bresovac i crkve u Kutlešu, gde su se nekada venčavali i krstili stanovnici ovog kraja, te sam ja danima prepisivao podatke iz ovih dokumenata. Pre crkve u Kutlešu naši preci su se venčavali i krstili u Pečenjevačkoj crkvi, pa sam takodje prikupljao i te podatke, koji se sada čuvaju u Leskovcu. Isto tako, sve te porodice iz jedne familije živele su jedna pored druge, pa je pojedine stanovnike bilo moguće pronaći upravo po avlijama u kojima su im bile kuće, kao što je to bio slučaj sa na primer Pavlovcima, Kneževcima, Mitanjcima i drugima.
No, svo to istraživanje je urodilo plodom, jer se sada stiglo do finalne faze, pisanja monografije o poreklu sela i njegovih stanovnika i rodoslovima svake familije, kao najvažnijem delu knjige. –Mogu da kažem da smo prodrli do kraja 18. veka, malo pre oslobodjenja od Turaka, tako da će ova monografija obuhvatiti sve podatke od tog perioda do današnjih dana.
U tom poslu nije sam. Sa njim aktivno radi Marko Nikolić takodje iz Kočana, student Visoke poslovne škole u Nišu, kao i polaznik obuke za policijskog službenika u Sremskoj Kamenici. Do saradnje izmedju njih došlo je kažu slučajno, ali su ih povezala slična interesovanja, te je do zajedničkog rada na prikupljanju gradje za knjigu, došlo logičnim sledom stvari. Saradnja iskustva i mladosti, smatraju, odlična je kombinacija za rad na ovako obimnom i ozbiljnom poslu.
– Profesora Novicu upoznao sam slučajno, a posle prvog razgovora povezala su nas slična interesovanja, tako da smo nastavili saradnju. Od malih nogu sam inače, u razgovoru sa babom i dedom, pričao o svojim precima, o našem poreklu, o tome odakle su i zašto ovde došli i čime su se bavili. Od njih sam saznao mnogo toga zanimljivog o pradedi i čukundedi koje na žalost nisam poznavao. Otkrio sam sedam kolena moje familije i po muškim i po ženskim precima. Nisam to tada zapisivao, ali sam kasnije zaključio da je jako bitno da se takve stvari zabeleže, s obzirom na to da, kada nama bliski ljudi odu sa ovog sveta, sa sobom odnose i svoje priče, koje tako nestaju sa njima, te se gubi taj značajan trag o našoj prošlosti za buduće generacije, kaže Marko. Bilo bi nam drago, dodaje, kada bi se ovom našem istraživačkom radu, priključio još neko i tako dao svoj doprinos bacanju svetla na mnoge nepoznanice iz istorije ovog sela.
Njegova generacije, dodaje, na žalost, uglavnom nema slična interesovanja, ali se kao i prof. Randjelović nada da će, jednim ovakvim delom, zainteresovati mnoge da se posvete definisanju sopstevnog identiteta kroz upoznavanje istorije svoje porodice i kraja u kojem žive.
J.Kozomara
