Danas je Vidovdan, državni, verski i istorijski praznik slavi se u znak sećanja na Kosovski boj 1389. godine, kada se srpska vojska suprotstavila turskom prodiranju na Balkan.
Ovaj dan ima duboko ukorenjene verske, istorijske i narodne aspekte, simbolizujući sećanje na Kosovo polje, stradanje i duhovnu snagu srpskog naroda.
Među Srbima praznik ima poseban etički i moralni karakter, a reči kneza Lazara pred Kosovski boj prenose se generacijama. Bitka na Kosovu polju, gde su srpske snage pod vođstvom kneza Lazara suočile sa osmanskom vojskom, postala je simbol borbe za pravdu i slobodu. Njegova žrtva posmatra se kao primer duhovne čvrstine i odanosti veri i otadžbini.
Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju, i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.
Narodna verovanja vezana za Vidovdan naglašavaju važnost očuvanja časti i poštenja. Prema predanju, ovaj dan ima posebnu snagu za proricanje budućnosti, pa se često kaže da “šta se sanja na Vidovdan, to se i ostvaruje”. Mnogi veruju da je ovo dan kada se otkrivaju istine i kada se trebamo posvetiti duhovnom preispitivanju i molitvi.
Vidovdan ostaje dan kada se sećamo prošlosti, ali i tražimo snagu za budućnost, oslanjajući se na duhovne vrednosti i zajedništvo.
