Narod koji zaboravlјa, biće zaboravlјen. Znaju to u našem kraju. Zato i raduje što su litijske povorke, obredna radnja iz starih vremena, svake godine sve brojnije, sve „mladje“ i što litije, praznik celog sela, kolektivne seoske slave ili zavetine, kako se još zovu, opet počinju slaviti i ona sela u kojima se ta tradicija davno izgubila.
E, baš takvo jedno mesto posetili smo nedavno. Kroz Studenac, selo pod planinom Pasjačom, u opštini Žitoradja, posle 45 godina opet su išle litije na Svetog Jeremiju. Tako se ostvarila želјa mladih lјudi „da urade nešto za svoje selo“, kako nam s ponosom kaže Nemanja Ranđelović, mladić koji je darivao ikonu za krst. –Dugo se ovakav skup nije desio u našem selu. Hteli smo da obeležimo seosku slavu na ovakav način, da tako damo primer ljudima, naročito mladima da je se druže malo više. Danas se brzo živi, svi se negde žure. Zato smo hteli da se okupimo na ovakav način, da to postane tradicija, da zaživi i da dugo godina slavimo. Zato sam poklonio selu i ikonu Sv. proroka Jeremije. Svečana povorka vernika predvođena ocem Vojkanom, sa ikonama i barjacima, obišla je selo i stigla na mesto starog zapisa. Nekada je tu bila kruška. Sada je nema. Ali su meštani i donatori, očistili teren i postavili veličanstveni krst.
Običaj u našem kraju je da se kod zavetnog krsta seče i litijski kolač, a svake godine bira se porodica koja će biti “domaćin” slave idućeg proleća. Litijsku povorku ili tzv.krsni hod kao procesiju u pokretu, koja prolazi kroz selo, a pre svega decu, vrlo često domaćice, pored čijih kuća ide litija, daruju slatkišima. Prolaskom litija ulicama osvećuje se taj prostor. Puno domaćinstava slavi, dočekuje goste.
Kao i u Studencu, u proleće, s budjenjem prirode, naročito u vreme izmedju Vaskrsa i Petrovog posta, ožive i litijske povorke u mnogim drugim mestima juga Srbije. Vrludajući seoskim ulicama idu ka zavetnom krstu, smeštenom uglavnom u hladu nekog stoletnog drveta, najčešće hrasta. To drvo zove se zapis. Zapisi su u ranijim vekovima zamenjivali bogomolju u onim selima koja crkvu nisu imala. Nastajali su, veruje se, kad i selo, a meštani su ih poštovali i nakon što izgrade hram i tu podizali zavetne krstove. – Zavetina ili zavetni dan nekog sela, grada ili varošice se bira se tako što se selo zavetuje, svečano obeća određenom svetitelju da će slaviti njegov dan, dok s druge strane od njega očekuju zaštitu. Tog dana važi apsolutna zabrana rada za sve članove seoske zajednice, kaže za Radio Koprijan etnolog Sladjana Rajković, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Leskovcu.Zapisi su zato ostali sveta mesta, kojima se i danas prilazi sa strahopoštovanjem. – Zato zavetno drvo ne sme da se seče ili skrnavi na bilo koji način, pa čak ni da se spava pod njim, dodaje naša sagovornica.Čak i kada bi zapis uništila kakva nepogoda, ili bi istruleo, mesto na kom se on nalazio smatralo bi se “zapisanim”, tj. svetim. -Smatra se velikim grehom ako se na bilo koji način zavetno stablo ošteti, ako mu se kidaju ili seku grane. Onaj koji to uradi kao i cela njegova porodica, veruje se, biće prokleti.
Učesnici litije sve vreme u povorci mole boga za kišu. U pitanju je agrarni ritual u kome usevima treba obezbediti dovoljno kiše, ali ih i zaštititi od drugih nepogoda, štetočina i bolesti. Takođe, ovim ritualom treba obezbediti dobro zdravlje i plodnost stoke, kao i zdravlje i slogu svim meštanima.
“Šta su to naši preci ostavili svojoj deci?“
“Šta su to naši preci ostavili svojoj deci?“
Zapisa o zapisima u selima opštine Doljevac nema mnogo ili ih nema uopšte. Zato smo se mi dali na put. Da pronadjemo, zapišemo i sačuvamo.
Čast da obnovi prolazak litije kroz Orljane na praznik Sv.cara Konstantina i carice Jelene, 3.juna, imao je pre dve godine otac Dragan, paroh sela, na radost vernika i sveštenstva. Domaćini ovogodišnjih litija bili su Damir Jovanović Bunardžija i Toma Kulić. Sledeće godine tu čast imaće Vlada Jovanović. Zapis, jedno staro drvo, nalazi se u porti crkve Sv.Petke, sa postavljenim krstom u njegovom podnožju. Litija je sa krstom, barjacima, molitvom, pesmom, velikim brojem vernika, išla od crkve do centra sela i postavljenog novog litijskog krsta, a naša radijska ekipa bila je na licu mesta.
Oče Dragane srećan praznik.-Hvala. Pomaže Bog svima. Litije su, znate, vrlo bitne. Mi molitvom prizivamo blagodat Božju i njegove andjele da štite nas i selo, da nam Bog pošalje berićetnu žetvu, kišu kad treba, sneg, sunce, sve ono što je bitno za život u selu. Ne zaboravimo da, pre nego što se Hrist vazneo na nebo, on je rekao da će poslati duha utešitelja koji će biti sa nama do kraja sveta. I dokle god postoje ljudi koji poštuju Boga, poštuju Božje zakone i idu Božjim putem dotle će blagodat duha svetoga biti ovde na zemlji. Tako da ta procesija nije samo neka puka tradicija iz daleke prošlosti već održavanje duhovne veze sa Bogom, pre svega putem liturgije.
Kakvo je raspoloženje u narodu za vraćanje tradiciji?-Svake godine je sve više ljudi, sve je više vernika. Dolaze nam gosti iz grada, iz drugih sela. Bitno je da se tradicija čuva, širi i prenese pokoljenjima. To su nam preci ostavili.
Orljane, prema rečima Tomice Kulića iz ovog sela, pored dva zavetna krsta ima još nekoliko zapisa. Najpoznatiji je, kaže, takozvani Cainski gorun (narodni naziv za hrast kitnjak) u Biserki, u ataru sela, za koji se veruje da je najstarije drvo u ovom kraju. Ima, dodaje, još jedan zapis za koji on zna, na mestu zvanom Lug bidarski, na izlazu iz sela.
I Doljevčani neguju tradiciju zavetina. Litijska povorka, na Duhovski četvrtak, sa sveštenikom i meštanima, uz nošenje ikona i barjaka, ide od zavetnog krsta, podignutog na mestu nekadašnjeg starog zapisa-bresta, koga odavno više nema, kroz selo i nazad. Tu, u hladu stoletnih topola, preseče se kolač. Neka od doljevačkih porodica bude domaćin. Ranijih godina to su bili Cvetkovići, Stamenkovići, Momirovići, ove godine porodica Milovanović. -Meni je pripala čast ove godine da budem domaćin litija u Doljevcu. Odabrali smo i domaćina za sledeću proslavu. To će biti Slaviša Marjanović Cale, rekao nam je Milan Milovanović ovogodišnji domaćin doljevačkih litija.
Prema priči meštana Gornjeg ili Starog Doljevca još davnih godina postojala je ideja o izgradnji crkve baš na tom mestu, nakon što je jedan stanovnik sela usnio san o tome. Crkva nije izgradjena, ali je tu nastalo drvo-zapis, a bio je postavljen i drveni krst. Medjutim, vreme posle II svetskog rata bilo je vreme kada se veri nažalost nije posvećivala velika pažnja, pa je mesto zapustelo. Obilazila ga je, pričaju nam, tek ponekad neka baka, vrlo često krišom, da ko od partijskih funkcionera ne zameri, naročito ako je neko iz domaćinstva bio član partije. Takvo je vreme bilo, kažu, u mnogim delovima Srbije, ne samo ovde. A tako su se često krišom i deca krštavala, pričaju nam, pa je bilo slučajeva da otac dugo ne sazna da su majka i baka krstile dete.
Stari Doljevac, saznajemo, imao je, u davna vremena, još jedan zapis, preko puta Vojne baze. Kasnije je to mesto bilo……pa……djubrište. Sada je tu stambeni blok.
„U korak s vremenom“
Vremena su se na sreću promenila. Mnoga stara zavetna mesta, kao što svedoči ova naša priča, obnavljaju se, a broj litijaša iz godine u godinu raste.
Zavetni krst u G.Doljevcu obnovljen je 2006. godine, zalaganjem tadašnjeg sveštenika kočanske crkve Marka Adamovića i nekoliko meštana opštine Doljevac. Ikonu Svete Trojice na kamenu naslikao je poznati umetnik Bata iz Vučja, priča za Radio Koprijan Dejan Mitrović iz Doljevca.
Informacije doljevačkom zavetnom krstu sa nama je podelio i Bratislav Nasković iz Doljevca. Kako kaže, i po njegovim saznanjima iz razgovora sa starijim meštanima, na ovom mestu postojao je drveni krst, ali u trenutku kada su postavljali novi betonski tog starog krsta više nije bilo. I pored toga, pojedini Doljevčani su posećivali ovo sveto mesto, naročito za litije.
Organizovanijem obeležavanju zavetina pristupilo se, kaže, od obnove krsta. Javna biblioteka u kojoj je radio do penzije, dodaje, učestvovala je u pripremi kulturno-umetničkog programa, te je i broj posetilaca tokom godina rastao, što se održalo do danas. Veliki doprinos izgradnji zavetnog krsta u Doljevcu dali su, ističe Nasković, Mostogradnja i pripadnici Vojske Srbije, čija se baza i nalazi u blizini, a inicijativa je potekla od njega, potom tadašnjeg predsednika MZ Dolјevac Buce Mladenovića i Predraga Stankovića iz Doljevca, uz svesrdnu podršku sveštenika crkve u Kočanu.
Na mestu nekadašnjeg starog zapisa, hrasta, u Šarlincu kod Doma kulture meštani su na inicijativu Novice Jovanovića 2000. podigli novi zavetni krst, gde održavaju litiju svake godine uoči praznika, Petrovskih poklada. Po priči stanovnika ovog sela bilo je i drugih zapisa. Više ih nema. Žive samo u sećanju pojedinih meštana. Tako je, kažu, u dvorištu porodice Blagojević bio jedan zapis, a pominju i onaj u ataru sela, na mestu koje zovu Bačevine, za koji su njihovi preci govorili da je bio najstariji u selu. Uredjen prostor oko zavetnog krst imaju i u Čapljincu.
U nekim krajevima Srbije učesnike obredne litijske povorke nazivaju krstonoše. Povorka, litija, obilazila je kružno oko sela obnavljajući ranije urezane krstove na zapisima. Ovim radnjama litija je stvarala magijski krug koji treba da štiti seoska polja i stanovnike. U povorci su se pevale obredne pesme sa karakterističnim refrenom “Gospode, pomiluj”.
A mi smo i pronašli jednu staru krstonošku pesmu, koja se pevala u ovom kraju:
„Krstonoša krsta nosi,
Krsta nosi, boga moli:
Od dva klasa šinik žito,
Od dva grozda čabar vino,
Gospode, gospode, aliluj, pomiluj!“
(Kraj prvog dela)
Autor emisije: Jelena Kozomara
Gl. i odgovorni urednik: Dejan Dinić
Naratori: Jelena Kozomara, Vlasta Cenić, Dejan Dinić
Izjave: Sladjana Rajković, etnolog; Nemanja Ranđelović, Studenac; otac Dragan, paroh orljanski; Tomica Kulić, Orljane; Milan Milovanović, Doljevac. Sagovornici: Dejan Mitrović, Bratislav Nasković, Nemanja Janošević, Doljevac; Saša Stanković, Šarlinac.
Ovaj projekat sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
