Velika je čast u našem kraju bila imati Sabor. To je baš posebna svetkovina u selu. Imati Sabor znači da je selo izgradilo crkvu, dobilo svoj hram. Jer, Sabori su crkvene slave. Sabori ili Sobori, kako se još kod nas zovu, obeležavaju se kasnije tokom leta, najčešće, na dan onog svetitelja kome je posvećena seoska crkva. Okupljaju vernike iz cele parohije, odnosno nekoliko okolnih sela. Ranije su se proslavljali i u domaćinstvima, kao i litije, danas ih retko ko slavi. Na taj dan uglavnom crkve budu mesto okupljanja i druženja.
„Šta su to naši preci ostavli svojoj deci“
Da vidite samo Sabor u Orljanu, na Sv.Jovana 7. jula. Ima Orljane i saborsku povorku od sela do obližnjeg brda Kukumiga gde se nalazi crkvica posvećena Sv. Jovanu. A na brdu….. I meštani i gosti, ne samo iz opštine Doljevac, nego i šire….. Pa smotra folkloraša, etno pevača, zdravičara, frulaša, pa iće i piće….. I pohod na čudotvorni Šuplji kamen, mesto, kako se u narodu veruje, čudotvornih moći, posebno jakih na ovaj dan i ovaj praznik…. Kažu, za zdravlje……Jer, kažu, tako se „valja“.
Mnogopoštovano je ovo mesto, ne samo kod lokalnog stanovništva nego i šire. Kako i ne bi. Hiljadugodišnja je to tradicija. Upravo zato, kako kaže otac Dragan paroh orljanske crkve, i crkva i narod trude se da očuvaju za buduće generacije taj „dragulj“ koji imaju i kojim se ponose. –Uspeli smo da obnovimo ikonostas u crkvici koja je za sve nas od izuzetne važnosti. Stara je oko 1000 godina, a temelji su još stariji, verovatno potiču još iz VI veka. Čuven je i orljanski Šuplji kamen, mesto za koje se veruje da ima moć isceljenja.
Znajući sve to uopšte ne čudi što na Sabor pristignu gosti ne samo iz opštine Doljevac, nego iz cele Srbije, pa i i iz inostranstva, priča nam Tomica Kulić iz Orljana. Upravo na njegovu inicijativu još 2010. godine odlučeno je da Sabor Sv.Jovana preraste u jednu veliku manifestaciju koja će slaviti tradiciju i promovisati kulturne vrednosti naroda ovoga kraja.
– Decenijama unazad Sabor se slavio, ali je to slavlje bilo neorganizovano. Zato smo ja i nekoliko meštana došli na ideju da napravimo Sabor u obliku manifestacije. Uz blagoslov tadašnjeg vladike niškog, potonjeg patrijarha Irineja dobili smo dozvolu da sagradimo letnju pozornicu i 2010. godine je održana prva manifestacija u okviru Sabora.
To je, ispostavilo se, bio odličan potez. Takvih saborskih manifestacija u ovom kraju nema.
-U pravu ste, nema nečeg sličnog. U okviru Sabora, napomenuo bih, organizovali smo i Likovnu koloniju. Ona traje nedelju dana, od 1. do 7. jula. Ove godine je održana 13 po redu.
Koliko bude posetilaca za Sabor Sv. Jovana?
-Sabor traje od ranih jutarnji sati 6. jula, pa se nastavlja 7. tokom celog dana. Za to vreme procirkuliše oko 10 000 ljudi, naročito kad nas vreme posluži, a gotovo uvek je lepo.
Spojili ste lepo i korisno. I to daje rezultate. Pa, da još dugo godina u zdravlju i veselju proslavljate Sabor!
-Tako je. Hvala, daće Bog.
Nadaleko je bio čuven i Sabor u Kočanu, na praznik Svetog arhangela Gavrila, kome je posvećena crkva u ovom mestu. Po tradiciji, i ove godine održana je liturgija, presečen kolač, osveštana je vodica i blagosiljani vernici. Pored sveštenika kočanske crkve, oca Bratislava, svečanosti je prisustvovalo i sveštenstvo iz okolnih parohija, kao i raniji sveštenici crkve u Kočanu, koji su bili domaćini slave, kolačari, Marko Miletić i Milan Todorović, a predsednik crkvenog odbora Dejan Mitrović biće domaćin sledeće godine.
Naša ekipa posetila je ovogodišnji kočanski Sabor.
Pričamo sa Markom Nikolićem, meštaninom i hroničarom Kočana. Kakvi su Sabori u selu u današnje vreme, a kakvi su bili nekad po pričama starijih ljudi?
-Nekada su bili brojniji. U kočanskoj porti igralo se oro. Bilo je veselije, lepše. Nije kao nekada.
Danas je obeležavanje Sabora vezano više za crkvenu portu, ne slavi se po domaćinstvima, ali se praznik ipak obeležava. A raduje i to da ima i mladih ljudi, poput Vas. Jeste li Vi izuzetak ili ne?
-Volim našu tradiciju i običaje i poštujem ih. Dobra je ideja i da narednih godina i organizacijom nekih propratnih manifestacija poput folklora, priredbi, privučemo više mladih ljudi i meštana uopšte, pa ćemo i biti brojniji.
Rekli ste mi da je Vaše domaćinstvo nekada slavilo, ali više ne. Zašto? Da li su u pitanju finansijski razlozi? Mada, ni naši preci pre pedeset godina nisu bili mnogo bogatiji, pa su slavili. Gde je koren toga?
-Znam iz priče babe i dede da su oni dugo slavili, ali su negde osamdesetih godina prošlog veka prestali i zbog nemaštine, ali je to za stare ljude bio i teret. Danas mislim da su pre svega u pitanju finansije. Ali, eto i jutros sveštenik kaže da nije najbitnija hrana i piće, nego ono osnovno za svaku slavu kolač, vino, žito. Mada, smatram da mi danas imamo mnogo više nego što su imali naši preci, ali su naše potrebe danas mnogo veće nego što su bile potrebe naših predaka. U tome je problem.
Jesmo li se i kao ljudi otudjili? Da li je i to razlog?
-Jesmo. Zaboravili smo rodbinu, prijatelje. Danas se ni rodjena braća ne poštuju i ne posećuju. Što je žalosno.
A nekada…. Nekada su Sabori okupljali goste sa svih strana. I kad to kazah videh profesore Ceniću, setu u Vašim očima. Eto, Vlasto i Vi ste stanovnik ovog sela. Zašto više ne slavite Sabor?
-E, kako je to bilo nekada. Svaka kuća je u Kočanu slavila sabor, sada na prstima jedne ruke možemo izbrojati domaćinstva koja dočekuju goste. Šta se dogodilo? Pa ne znam… Da li je u pitanju ovo vreme kriza zdravstvenih, materijalnih, društvenih, da li pak neko namerno želi da da se slave ti divni porodični praznici. Tek, iz godine u godinu širi se krug onih koji ne slave. Mada, nisu samo troškovi u pitanju. Nije trošak da vam gosti napune kuću smehom, radošću, da se vidite posle nekoliko meseci. Moramo to da menjamo. Biće bolje sledeće godine ili su to samo moje želje…..
Kad ste bili dečak kako se praznovao Sabor?
-Čim dodje voz iz Niša u 7.50 stigne moja tetka Savka, sada pokojna, iz Malošišta i ona „povuče nogu“. I onda čitavog danas dolaze gosti. Najbrojniji su oni iz Dukata, odakle je moja majka. Dodje pun traktor gostiju. Poslednja tura su moja braća od ujaka koji, kad završe posao u Nišu, radničkim autobusom stignu u Kočane. I tako celog dana. Na trpezi bude sve ono što se u toku godine priprema, baš bude bogato, lepo, ljudi se vide, podele novosti, od Sabora do Sabora. Posle ručka se ide na čuveni korzo od Tozine bakalnice, uz crkvu, sve do Doma kulture. Veliki je to prostor. Ulica bude puna šetača, gostiju iz okoline. Neki su se tu prvi put sreli, zavoleli, uzeli. Ima u crkvenom dvorištu vašarske atmosfere. Onda su tu poslastičari, prodaje se sladoled iz velikih kanistera, pa jabuke na drvce, pa lule, pa čibuci. Setih se sada čuvenih poslastičara iz Kočana Zagorke i Pište. Pa se oplete kolo oko crkve, sviraju dva orkestra, trubači i harmonikaši. Divno je bilo.
Iako se ne slavi u velikom broju, Gorešnjak se, nazvan tako jer pada u doba godine kad su letnje žege najintenzivnije, kad gori „i nebo i zemlja“, i te kako poštuje. Poštuju ga i Doljevčani, koji pripadaju kočanskoj parohiji. Svi redom uzdržavaju se od bilo kakvog teškog fizičkog rada, bez obzira na to što Gorešnjak nije obeležen crvenim slovom. Veliki je ovo praznik za sve njih.
A na praznik Sv.Petke 8.jula malo selo Ćurlina u opštini Doljevac vrvi od naroda, jer je upravo ovoj mnogopoštovanoj svetiteljki posvećena crkva u tom mestu. Tada je u Ćurlini Sabor. Seoce jeste malo, ali je parohija velika, a ove godine baš na hramovnu slavu velika čast učinjena je sveštenstvu i vernicima ovoga kraja. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je Nјegovo Preosveštenstvo Episkop niški g. Arsenije koji je načalstvovao sveštenim evharistijskim sabranjem.
Preosvećenom Episkopu sasluživali su jerej Bratislav Pešić, paroh kočanski, jerej Nenad Stojanović, paroh četvrti kumarevski, jerej Milan Krstić, paroh četvrti pri hramu Svetog Apostola Luke u Nišu, jerej Dušan Janković, paroh zaplanjski, protođakon Dalibor Midić i đakon Predrag Piperski. Na kraju Svete Liturgije, Preosvećeni Vladika je osvetio slavske darove i prerezao slavski kolač, pripremlјen u čast i spomen Svete Petke. Zaslužnim meštanima dodeljene su gramate i zahvalnice.
Veliki je blagoslov, kažu u Ćurlini, što ih je posetio vladika baš na ovaj veliki praznik. Crkvene knjige ne pamte, dodaju, da je episkop poslednjih 100 godina služio kod njih.
U Malošištu pak kao Sabor slave Sv. Iliju. Upravo ovom svecu posvećena je mala crkvica na lokalnom groblju, dok se u Belotincu vernici okupljaju na Sv. Romana 29.avgusta. I ove godine Liturgija u hramu u Belotincu održana je od 8 sati, uz sečenje kolača. Kako kaže otac Aleksandar, paroh crkve u Belotincu, svake godine na ovaj praznik okupi se veliki broj vernika, kako lokalno stanovništva tako i meštani okolnih naselja. Sabor Sv. Romana, naglašava, ima višegodišnju tradiciju. Kako piše u letopisu ovog hrama, Sabor u Belotincu okupljao je ranijih decenija ogroman broj ljudi. Bio je drugi po posećenosti u ovim krajevima, odmah iza poznatog Pantalejskog sabora u Nišu.
Jedan od poslednjih Sabora u godini u ovom kraju je na Sv.Luku u selu Perutina, s obzirom na to da je ovom svecu posvećena crkva u brdima iznad sela, gde je i ove godine služena liturgija. Domaćin slave bio je Vladan Jovanović, a sledeće jeseni to će biti meštanin Nebojša Filipović.
Crkvica na obodu Seličevice, negde na sredini puta izmedju Čečine i Klisure, posvećena Sv.Simeonu Stolpniku, crkvena je slava u Čečini. Obilaze meštani i sada ovo zdanje bogate prošlosti, nekadašnju ranovizantijsku grobnicu, iz V ili VI veka, naročito na ovaj praznik, ali Sabora kao seoske svetkovine, kada se domaćinstva danima spremaju za dolazak gostiju, nema već nekoliko decenija.
A maleno selo Klisura u opštini Doljevac, poštuje čak dva saborska praznika. Nit manjeg mesta, nit bogatije istorije i tradicije, moglo bi se ukratko reći za Klisuru, šćućurenu podno srednjevekovnog grada Koprijana. U blizini zidana Koprijana, davno su pronadjeni ostaci crkve koja se datira još u vizantijsko vreme, u VI vek. Baš tamo je pre nekoliko godina, a na inicijativu Udruženja „Eko Koprijan“ i njenog predsednika Radivoja Mitrovića, postavljen krst, vidljiv s puta i poznatog obližnjeg izletišta uz Južnu Moravu, koji meštani obilaze za Sabor na Veliku Gospojinu. – Četvrtu godinu već obeležavamo Sabor pored postavljenog krsta. Za njegovu izgradnju je u velikoj meri zaslužan Siniša Djordjević iz sela i njegova porodica, koji sada žive u inostranstvu, a koji su finansirali podizanje krsta, uz podršku Mesne zajednice i Udruženja „Eko Koprijan“, naravno i uz pomoć i pojedinih meštana, pre svega Svete Milojkovića. Krst se inače nalazi na mestu koje je, po kazivanju starijih meštana, jako značajno. Zato se nadam da će se nastaviti istraživanja u blizini krsta i da ćemo dobiti podršku nadležnih institucija u tome. Tu je bila stara Klisura, sa osam kuća, i postoji mogućnost da se otkrije još mnogo toga značajnog iz prošlosti.
Podjednako poštuju, kako Mitrović kaže, i Sv. Simeona Stolpnika, jer se Klisura i nalazi ušuškana izmedju ova dva značajna istorijska i verska lokaliteta. Posebno je kaže Mitrović zanimljiva priča o tome kako su meštani okolnih sela, Čečine naročito, počeli veću pažnju da posvećuju ovoj maloj crkvici. Po pričanju starijih meštana pre skoro 50 godina, jedan autobus koji je u to vreme saobraćao starim putem izmedju Klisure i Čečine skliznuo je s puta i završio u provaliji. Bio je to radnički autobus u 5.40 za Niš. Iako je u vozilu bilo puno radnika uglavnom iz Čečine i Rusne, niko nije nastradao, niti je bio povredjen. Meštani su to čudo pripisali ovom svetom mestu i od tada poštuju i obilaze ovo zdanje.
Evo i jednog izuzetka. Veruje se da je Sabor u Pukovcu stariji od crkve koja je posvećena Sv. Nikolaju, i da je u pitanju zavetina, koja vuče korene od davnina, te se zato Sabor ne slavi na praznik kome je posvećena crkva, već na Ognjenu Mariju. –Ipak, i jednom i drugom prazniku data je podjednaka pažnja, te se i letnji Sv. Nikola i Ognjena Marija proslavljaju s jednakim poštovanjem, kaže otac Milan paroh crkve u Pukovcu.
Posebno raduje što želju da budu domaćini sabora iskazuju mladi ljudi. Tako je recimo čast da bude domaćin Sabora jednom prilikom pripala tada osamnaestogodišnjem Pukovčaninu Vlastimiru Cvetkoviću. On je tada za Radio Koprijan rekao da je s posebnim zadovoljstvom prihvatio poziv da bude domaćin, s obzirom na to da se upravo tada navršilo 18 godina od njegovog krštenja u seoskoj crkvi. – U vreme kada postajem punoletan domaćin sam seoske slave, što je za mene prelepo iskustvo i dogadjaj za pamćenje. Samim tim i odgovornost je velika, ali drago mi je da sam bio deo ovog, za sve nas, značajnog praznika.
Šta na osnovu priče koju smo upravo ispričali možemo zaključiti profesore Ceniću? Kao neko ko odlično poznaje mlade generacije, prosvetni ste radnik,most ste izmedju generacijskih svetova. Eto, ostavljamo Vama da izvučete zaključak.
-Bolje da nestane sela nego običaja, dragi prijatelji.
Autor emisije: Jelena Kozomara
Gl. i odgv. urednik: Dejan Dinić
Sagovornici: Marko Nikolić Kočane, Vlasta Cenić Kočane, otac Dragan paroh orljanski, Tomica Kulić Orljane, Radivoje Mitrović Klisura, otac Milan paroh pukovački, Vlastimir Cvetković Pukovac.
Naratori: Jelena Kozomara, Dejan Dinić
Ovaj projekat sufinansira Minstarstvo kulture i informisanja RS. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
