Napadi na novinare u Rasinskom okrugu nisu tako česti, kao u nekim drugim sredinama, ali su specifični i obično izazovu veliku pažnju stručne i šire javnosti u Srbiji.
Svakako najpoznatiji slučaj je onaj iz decembra 2015. godine. Tada je ministar odbrane Bratislav Gašić uvredio novinarku B92 Zlatiju Labović. Sada već “čuvenu” rečenicu “Volim novinarke koje lako kleknu“, Gašić je izgovorio dok se grupa novinara i novinarki pripremala da od njega uzme izjavu nakon obilaska fabrike Prva petoletka – Namenska , a neki od njih, medju kojima i novinarka B92 Zlatija Labović, su čučnuli kako ne bi ometali snimatelje.
Nakon burne reakcije javnosti Gašić je iste večeri objavio izvinjenje novinarki Zlatiji Labović i srpskoj javnosti zbog svog, kako je naveo, “sramnog i skandaloznog ponašanja” ali je, ubrzo, dva meseca nakon tog incidenta morao da napusti ministarsku fotelju. Maja 2017. godine postavljen je za direktora Bezbedonosno – informativne agencije (BIA).
Ogromnu pažnju javnosti u Srbiji izazvalo je i suđenje Milutinu Jeličiću Jutki koga je bliska saradnica Marija Lukić optužila za seksualno uznemiravanje.
Suđenje u ovom procesu je počelo u Brusu a atmosfera je bila veoma tenzična. Na jednom od prvih ročišta, održanom 5. februara 2019. godine, sudija Osnovnog suda Mladen Tipsarević novinarki Večernjih novosti iz Kruševca Sofiji Babović i novinarima Prve i televizije N1 LJubiši Leševiću i Nenadu Božoviću nije dozvolila da prate suđenje iako javnost nije bila isključena. U zvaničnom odgovoru, koji je sud poslao novinarki Sofiji Babović, navodi da se „ne odobrava“ prisustvovanje suđenju s obzirom da „sudeći sudija nije dao svoju saglasnost za prisustvo novinara u sudnici, a ni Osnovni javni tužilac u Kruševcu“.
Suđenje je, kasnije, premešteno u Kruševac gde nije bilo sličnih problema.
U Brusu je pre dve godine novinaru portala Brus Online, Nenadu Miljkoviću upućen telefonski poziv u kojem se opominje zbog mogućeg objavljivanja onoga što je čuo na konferenciji za štampu u opštini Brus. Ubrzo nakon poziva Miljković je sprečen da fotografiše šalter za privrednike Rasinskog okruga u Brusu.
Zanimljivo je da je u Kruševcu, koji je sedište okruga i ima najviše registrovanih medija, registrovan samo jedan slučaj pritiska na novinare i to daleke 2008. godine.
“To što pritisci nisu evidentirani ne znači da ih nema već su, jednostavno, perfidniji ili se novinari, zbog straha ili nekog drugog razloga, ne odlučuju da ih prijave. Mnoge slučajeve redakcije i novinari ignorišu jer ih ne smatraju važnim”, smatra Slaviša Milenković, dugogodišnji dopisnik beogradskih medija iz Rasinskog okruga.
On podseća na slučaj sa kraja 90-tih godina prošlog veka kada je novinarski veteran Antonije Stefanović, dopisnik “Politike Ekspres” brutalno pretučen u mračnoj ulici, na samo stotinak metara od svoje kuće. Počinilac nikada nije pronađen.
Ipak, ako je suditi po statističkim podacima, najteže mesto za rad novinara u Rasinskom okrugu je Aleksandrovac. U periodu od 2008. do 2019. godine u ovom gradiću je registrovano 16 slučajeva napada na novinare – fizički napadi, verbalne pretnje, različiti vidovi pritiska.
Gvozden Zdravić, dopisnik Blica i vlasnik i urednik novina Rasina Press, u više navrata je bio fizički napadnut. Njega je januara 2014. godine pesnicom u glavu udario Goran Savković, odbornik URS-a u lokalnoj skupštini. Nakon incidenta Savković je priveden u policiju i protiv njega je podneta prekršajna prijava.
Krajem 2016. i početkom 2017. godine Zdravić je dobio više javnih i anonimnih pretnji. Sa prikrivenog broja mobilnog telefona dobio je pretnju: “Majmune, završićeš kao Ćuruvija. Skembaćemo tebe i tvoju porodicu. Opameti se dok ne bude kasno”!
Zbog silnih pretnji Zdravić se početkom 2019. godine otvorenim pismom obratio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i novinarskim udruženjima.
“U Aleksandrovcu sam građanin drugog reda. Trpim konstantne fizičke i verbalne napade od strane čelnika lokalne vlasti i njihovih političkih istomišljenika. Uprkos apelima UNS, NUNS, kao i Međunarodne Federacije novinara, više od 10 godina zabranjuju mi da pratim sednice lokalnog parlamenta. Javno me etiketiraju i podstiču atmosferu linča. Prete meni i članovima moje porodice. Zabranjuju prodaju mojih novina. Prete oglašivačima. Podnose tužbe protiv mene i …”, naveo je Zdravić.
Pismo nije bilo od velike koristi jer je krajem juna 2019. godine Zdravić fizički sprečen da uđe na sednicu lokalnog parlamenta. Tom prilikom radnik obezbeđenja ga je fizički odgurnuo. Zdraviću je zabranjeno da prisustvuje sednicama Skupštine opštine sa obrazloženjem da „neistinito piše o rukovodstvu Opštine“, i da je „nedostojan“.
Gvozden Zdravić je imao i više desetina sudskih procesa u kojima je bio tužilac ili tuženi. Neki od ovih procesa trajali su godinama pred sudovima u Brusu, Kruševcu, Kragujevcu i Beogradu a neki su stigli i do Ustavnog suda.
Ninoslav Miljković, urednik portal AlPress, smatra da poslednje zakonske izmene nisu donele realno poboljšanje bezbednosti novinara, već su povećale tenzije i nepoverenje na relaciji medijski radnici-građani.
“Najverovatnije u cilju zaštite od pristrasnosti suda i uticaja politike na sudstvo, nezvanično, a zvanično zbog specifičnosti materije, suđenje za nanetu štetu građanima prilikom izveštavanja novinara se odvija u institucijama u Beogradu. Osim što se „omalovažavajuˮ sudska veća u unutrašnjosti i po mom iskustvu destimulišu se građani da pravdu zatraže kod sudskih organa. Usled stresnih okolnosti življenja savremenog čoveka jedan broj građana dolazi u iskušenje da neopravdano pravdu uzme u svoje ruke, ponašajući se nasilnički. To nije dobro ni za novinara, ni za građane, ni za javni interes zajednice. Mišljenja sam da treba ponuditi drugačiji sistem sudske nadležnosti kada su u pitanju ovakva suđenja, koji bi bio povoljniji po građane iz unutrašnjosti”.
Naslovna ilustracija: Reporters without Borders
Izvor: KruševacPRESS
